Kao jedna od verovatno najneobičnijih
„Marvelovih“ serija „Legion“ je tokom tri uzbudljive i za mnoge gledaoce
prilično zbunjujuće sezone (treću i poslednju gledamo ponedeljkom od 22.00 na
Foks kanalu) bio intenzivna vožnja nalik, kako ju je opisao njen glavni junak,
glumac Den Stivens – rolerkosteru niz dugu. A kod svake vožnje o njenom tempu
odlučuje onaj ko se nalazi za volanom. U slučaju „Legiona“ reč je o američkom
filmskom i TV producentu Noi Houliju, tvorcu domaćoj publici dobro znanih
„Kostiju“ (Bouns) i legendarnog serijala „Fargo“, za koji je dobio nagradu Emi
2014. godine. „Legion“ je, međutim, za Houlija, kako to i sam kaže, bio tlo
nepredvidivo poput njegovo radnje. Ono u šta je bio siguran od početka rada na
ovoj seriji, kako otkriva u intervjuu za TV novosti, jeste bio „Legionov“ kraj.
Kakav je osećaj privesti jednu tako neobičnu priču
kraju.
– Dobar. Volim završetke. Ono što je
sjajno u vezi sa pripovedanjem priče koja ima početak, sredinu i kraj je to da
je svaki korak koji načinite na tom putu nepovratan. Što ste bliže kraju činite
sve veće poteze, kao što je to bio slučaj i sa serijom “Fargo”. Tu nema više
prostora za plovljenje “mirnim vodama”. Da bi bio veliki, kraj mora da bude
poput zemljotresa. Dramatičan, rušilački, epski – poručuje Houli dodajući da su
se vremena, ipak, promenila, pa da ni osećaj po završetku neke serije više nije
isti kao nekada.
– Ranije ste znali da je pred vama posao
od osam sezona nekog projekta. I kada biste završili sa time, pitali biste se –
Da li da radim nešto novo? Danas tempo stvaranja serija nameće drugo pitanje –
Šta ću sledeće raditi? Odmah se prelazi na novo. Već dve decenije čini mi se da
samo započinjem i završavam priče. Zbog toga su ti krajevi nekada bili nešto
posebno, a danas su rutina.
Koliko je teško bilo žonglirati između
serija „Fargo“ i „Legion“, budući da ste ih stvarali u isto vreme?
Te dve serije pokreću potpuno različiti
mišići. Centri za njihovo razumevanje smešteni su u potpuno različitim oblastima
mozga. I svaka je na svoj način bila težak izazov. Imam, međutim, dobro razvijen osećaj za to
koliko dugo bi trebalo čemu da se posvetim. U slučaju da procenim da prema svom
rasporedu nema potrebe da žurim sa pisanjem jednog od ta dva scenarija okrenem
se ka onom za koji trenutno imam više inspiracije. Naučio sam da se u radu
vodim kreativnošću. Ako mi se učini da je to nedelja za „Fargo“, prepustio bih
se osećaju. Poznajući holivudske producente, njima je najvažnije da radim na
nečemu. Tada su najsrećniji. A meni mnogo znači kada mi oni ne dišu za vratom
dok pišem.
Kako biste opisali saradnju sa Denom
Stivensom tokom prethodne tri sezone “Legiona”? Koliko se promenio vaš odnos i
Den kao glumac?
On je stvarno poseban glumac. Kada se
prisetim vremena kada smo tek bili u procesu odabira glumaca za “Legiona”,
shvatam da je bilo neverovatno što je Den tada bio slobodan. Uzmete li u obzir
to da se u svakom trentku u Holivudu održavaju kastinzi za 500 različitih
serija, i da u većini njih postoji lik koji bi trebalo da tumači muškarac
između 35 i 45 godina, pravo je čudo da kada smo kada pozvali Dena od njega
dobili odgovor – Da, slobodan sam. Što da ne. Ono što mi se najviše dopada kod
njega je to što je on prema svemu što radi veoma otvoren. Postavlja se potpuno
profesionalno. Problem kod serija i filmova zasnovanih na stripovima je u tome
što kod njih od glumaca ponekad morate da tražite neke stvari koje deluju
prilično smešno i naivno. Den sa tim, međutim, nije imao problema. Bilo je
zadovoljstvo raditi sa njim.
Da li ste ikada razmišljali o tome da mu
napišete neku ulogu za “Fargo”?
Iskreno, nisam. Ali postoji tendencija u
mom radu da se ljudi sa kojima rado sarađujem često vraćaju u drugim
projektima. Ko zna, možda to bude slučaj i sa Denom.
Legion je specifičan po tome što je
prvobitnog heroja pretvorio u negativca. Koliko je veliki izazov bila ta
transformacija Dejvida Halera od prve do treće sezone?
Seriju smo započeli pitanjem da li je
Dejvid mentalno bolestan ili je reč o super moćima. Na neki način, mi smo se
zadovoljili odgovoromm da je reč o ovoj drugoj soluciji, ali Den je već u
drugoj sezoni nadogradio Dejvidov lik, izgradivši ceo svet zasnovan na poremećaju njegove ličnosti. Pridodao je tome
i momenat Dejvidove blage narcisoidnosti koja se ogledala u tome da sve
posmatra kroz prizmu nekih njegovih odrednica morala i pravde. Bitan deo priče čini i to što je izdao Sid
(Rejčel Keler) i što je na kraju druge sezone pobegao sa Leni (Obri Plaza). I tako
smo došli do treće sezone, gde konačno više nemamo samo Dejvidovu perspektivu
događaja, već sve gledamo očima nekoga sa strane. I u tom trenutku shvatamo da
Dejvid, možda, nije heroj. Ovde nije bio najveći izazov napisati sam scenario.
Mnogo teži zadatak bio je taj da publiku stalno primoravamo na preispitivanje –
volimo li Dejvida ili ne? To nije prvi slučaj da se u jednoj seriji ne zna da
li je glavni junak pozitivac ili negativac. Sličnu situaciju imali ste i u
“Čistoj hemiji”. Vajt je, objektivno, potpuni i nesumnjivi negativac. Ali publika
saoseća sa njim. Voli ga. I to je ono što ga čini junakom.
“Legion”, kada je reč o tom zbunjivanju,
publiku nije štedeo. Jeste li strahovali da ćete im u nekom trenutku dosaditi?
Još na početku rada na ovoj seriji rekao
sam da ne želim da stvorim seriju koja će gledaocima ponuditi informaciju, već
iskustvo. Likovi koje sam oživeo pred kamerama žive lucidne i nestvarne živote.
To je najveća barijera u razumevanju između “Legiona” kao serije i onog dela
publike koji je u njemu tražio neku izvesnost i logiku. Zbog toga “Legion” i
nije serija za tu ciljnu grupu. Težili smo tome da se serija gleda u posebnom
stanju svesti. Da, kada dostignete određeni nivo razmišljanja, prekinete sve
veze sa stvarnim svetom i sa onim što vas je dopratilo pred male ekrane i postanete
deo “Legion” stvarnosti. Ovo je serija za one kojima to šta je stvarno, a šta
nije ne predstavlja osnovnu polaznu tačku za gledanje nekog sadržaja. Važna je, ali ne presudna. “Legion” traži
širinu, a ona produkciju uvek košta. Zbog toga za nas nije bio preveliki luksuz
izgubiti nekoliko gledalaca koji se ne pronalaze u toj priči, ako ćemo zadržati
sve one koji shvataju o čemu govori “Legion”.
U tom smislu, Legion je i žanrovski
specifičan. Može li se svrstati u naučnu fantastiku?
Običnu naučnofantastičnu seriju uz dobru priču i
ekipu nije suviše teško snimiti. Zbog toga sam pred sebe postavio veći izazov.
Želeo sam da “Legion” bude priča o čoveku posmatrana kroz naučnu fantastiku.
“Legion” je priča o borbi dobra i zla na unutrašnjem nivou. U tom obračunu
mnogo je senki koje pomućuju odluke, misli i izbore. Kako između svih tih
nijansi stvarnog i nestvarnog izbistriti Dejvida kao čoveka, jednog od
najsnažnijih mutanata na planeti, junaka, zlikovca, zaljubljenog mladića,
narcisa, izdajnika, osvetnika, i nesumnjivo, mučenika razorenog uma – sve to
bio je za mene izazov veći od samog žanra. Naučna fantastika danas je
aktuelnija nego ikad, a čini se da je u toj oblasti već sve rečeno. Morate
tražiti nove horizonte ako želite da ponudite nešto originalno.