Plemenito, nevino naivno,
predivno! Ovim rečima mogo bi se opisati životno iskustvo, pošto film Čovek koji je kupio Mesec italijanskog
reditelja Paola Zucca, u kom je
jednu od glavnih rola ostvario naš proslavljeni glumac Lazar Ristovski, nije samo obično kinemtografsko delo, već zapis
života na velikom platnu. Sve je u ovom filmu veličanstveno, evropski
autentično, italijanski neobično, neočekivano, i sa tako mnogo stila skrojeno
taman po meri, a opet – neukrotivo. Poput duše samog reditelja, poreklom sa
Sardinije, i mlađanog mu glavnog gumca Jacopa
Cullina, rodom iz Kaljarija, koji su s ponosom, ali i objektivnim
realizmom, kroz priču o narodu Sardinije, u stvari doneli priču o svima nama.
Jer, koliko god udaljeni
bili Srbija i ovo egzotično italijansko ostrvo, gotovo je nemoguće u živopisnim
likovima koji nastanjuju sela u dalekim brdima prelepe mediteranske oaze ne
prepoznati sumnjičave karaktere, poglede i razmišljanja srpskog seljaka iz bilo
kog dela naše zemlje. Iste one koji će nas u filmu istovremeno nasmejati i
zabaviti. Učiniti ponosnim onim što svako od nas jeste, gde god živeli i u
kojoj god se zastavi prepoznavali. Podsetiti na pravo značenje ljubavi, korena,
porodice, života i smrti, ali i gorčinom gorštaka koje je svet u nekom trenutku
zaboravio, ostavivši im samo Mesec da na njemu sahrane sve svoje uspomene i
tako žive zauvek, otrezniti od iluzija svakodnevnice. Film Paola Zucca, koji je odrastao na stenovitim obalama jednog takvog
sardinijskog seoceta, između mora, kamena, sunca i Meseca, upravo nam pripoveda
o strašnom sukobu moćnog novog poretka i nekolicine hrabrih starosedelaca
Sardinije koji nisu dozvolili da im bude oduzeto poslednje što im je preostalo
– ponos, tradicija, njihove legende, istorija, pravo na život. Njihov Mesec.
Čovek koji je
kupio Mesec – od 21. novembra u domaćim bioskopima!
Iako je reč o komediji, i
to najgledanijoj italijanskoj komediji u poslednjih pet godina, humor je u ovom
filmu samo sredstvo pomoću kog Zucco,
koji potpisuje i scenario filma, pokreće mnogo ozbiljnije i emotivno
kompleksnije teme. Najvažnija je, svakako, ona – ko smo mi. U kom trenutku se
čovek odriče sebe, i da li je cena pripadanja savremenom društvu i njegovim blagodetima
zaborav svega što nas čini posebnim i drugačijim? Što svakoga od nas čini
čovekom.
Rasterećujuće, a opet
emotivno veoma izazovno bilo je proživeti 105 minuta uz sve zgode i nezgode
agenta Kevina Pirelija, koji se pod ucenom državne službe (po sistemu
– ili to, ili zatvor) otisnuo u potragu za misterioznim Taneduom (Lazar Ristovski), čovekom koji je
pobedio Ameriku u svemirskoj trci i kupio Mesec, kako bi ispunio davno obećanje
dato ljubavi njegovog života dok ju je pod kišom metaka iz puške njenog oca
odvodio da bi joj zauvek poklonio srce.
Film pisan
srcem…
Mediteranski romantično,
divlje i strastveno putovanje Kevina Pirelija, tog italijanskog
emigranta u prekookeanske zemlje slobode, koji je celog života bežao od toga
što jeste, vodi ka razotkrivanju njegovih sopstvenih korena, sve do trenutka
kada ponosno uzvikne – ja sam Gavino
Cokedu! Iskreno, previše je dobrih i kvalitetnih stvari u ovom filmu da bi
se govorilo o onome što nije dobro, jer kako je i sam reditelj poručio na konferenciji
za štampu u Beogradu – ovaj film nije stvoren po standardima italijanske
kinematografije i nije snimljen da bi udovoljavao i podilazio, već da bi
uzdrmao, razbudio, isprovocirao.
Uz tu konstataciju
zaključujemo da su producenti u svojoj nameri u potpunosti uspeli, jer „Čovek
koji je kupio Mesec“ nije film koji se često viđa u bioskopima. Svojom dozom
drskosti, i te mediteranske kočopernosti odbija da se povinuje pravilima po
kojima bi trebalo da se živi i donosi nam život kakav jeste. Pun uspona,
padova, pelina i meda – neuhvatljiv, težak, moćan. Začeprka li se malo po
biografiji reditelja, koji je u svet kinematografije zašao opčinjen radom Emira Kusturice, mnogo toga postaje
jasnije – i Lazar u italijanskom
filmu, i bliskost srpskog seljaka sa onim sa Sardinije, i sreće, patnje i
nostalgije za onim što smo bili, a što sada stidljivo krijemo u sebi, svi mi,
sa svih strana – juga, zapada, istoka, severa… Jer svako od nas ima neki
Mesec koji bi trebalo odbraniti.