Kad god se umorimo od
blokbastera, holivudskih klišea i rimejkova čiji su glavni junaci davno bili
zreli za penziju (da ih ne turamo pre vremena pod zemlju), spas najrađe
potražimo u kinematografiji koja nas nikada nije razočarala. Bilo da je reč o
komediji, trileru ili misteriji. Naravno, reč je o španskom filmu koji nas ni
ove zime nije izneverio. Tako nas je Dexin film prvih ledenih decembarskih dana
do suza zagrejao sjajnom komedijom Profesori
dileri. Ukratko, ako se pronalazite u bilo kojoj od sledećih kategorija –
stid, moral, principi – ovo nije film za vas. Ili, možda baš zbog toga JESTE!
Svakome od nas treba
kvalitetna lekcija o tome kako u preventivne svrhe opustiti „uzice“ kojima sami
sebe vodamo kroz svakodnevnicu i u inat svima koji nas mame rajem, a nude samo
pakao, za promenu, preći granicu i rizikovati. Tek da se izletom na mračnu
stranu podsetimo da cenimo ono dobro što imamo.
Film Karlosa Terona, koji osim kao reditelj Profesore dilere potpisuje i
kao scenarista uspeo je da nam to dočara u svakom pogledu. Da vas lažemo da
nismo očekivali sve što smo dobili od ovog filma, a to je pre svega, mnogo
smeha i pozitivne energije, pregršt obožavane španske lucidnosti – od
neverovatnih situacija u kojima se zatiču naši junaci, nekada uglađeni
profesori hemije, ekonomije i filologije, a sada glavni narko dileri u gradu,
preko same ideje za film do neizbežnih momenata koji nam redovno stižu u
španskim hitovima (bez ženskih grudi, muškog polnog organa i stražnjice nema
španskog filma), to ne bi bio red. Jer svemu čemu smo se nadali, to smo i
dobili. U stvari po to smo i došli.
To što kod Španaca možete naći, nikome ne
bi palo na pamet. Verovatno, zbog te odvažnosti u pristupu, bez dvostrukih
aršina kojima se nastoji ugoditi onima nešto osetljivijeg želuca, španski film
već decenijama važi za jednu od tri najbolje filmske škole u svetu.
Da sažmemo, tri pajtaša
sa studija 10 godina kasnije i dalje su na okupu, otprilike istog finansijskog
statusa kao i tokom studiranja. Profesije profesora koje su odabrali,
ispostavilo se, bile su velike greške koje će im svakako doneti prazne stomake,
a verovatno i smrt od gladi ne preduzmu li nešto. Kolege se udružuju u suludoj
misiji preprodavanja droge nastale u njhovoj „kuhinji“. Po ugledu na njihovog idola
Voltera Vajta (Čista hemija), ali sa mnogo manje iskustva uz brojne početničke
greške, ali i dosta sreće kreću u realizaciju svoje misije i okupljaju fatalnu
ekipu gubitnika koji preko noći ostvaruju svoje snove i pobeđuju strahove
ponosno pokazujući srednji prst svima koji su ih kinjili, omalovažavali i
činili nessrećnim.
Tu negde skrivenaizmeđu
epruveta, gorionika, tabletica, klinaca željnih insstant ssreće i matorih ljigavih
šefova podzemlja krije se i vredna poruka filma da ne treba ostati u senci onih
čije je gorivo moć, već da treba stisnuti petlju i ukrasti malo tog goriva kako
biste sami ostvarili svoje snove. Jer kako ćete znati za šta ste sposobni, ako
nikada to ne probate da otkrijete. PS. Ne nagovaramo vas da se otisnete u
opasne vode proizvodnje i distribucije
narkotika. Biće dovoljno da povremeno „iskočite“ iz šablona ne biste li i sebe
i nas uverili da ste još živi. To nam poručuju i Profesori dileri, zato trk u bioskope i ne propustite najbolji
komediju na velikom platnu ove zime.
