Evrovizija 2019. – Svi užasi 64. takmičenja za PESMU EVROPE!
Pobedom holandskog pevača Dankana Lorensa koji je posle 44 godine sa pesmom Arcade iliti Arkada Evroviziju doneo u svoju domovinu 18. odnosno 19. maja završeno je 64. takmičenje za najbolju pesmu Evrope. Ove godine Eurosong, kao što znamo, održan je u Tel Avivu, u Izraelu, i ocenjen je kao jedan od najrizičnijih u istoriji ovog […]
Pobedom holandskog pevača Dankana Lorensa koji je posle 44 godine sa pesmom Arcade iliti Arkada Evroviziju doneo u svoju domovinu 18. odnosno 19. maja završeno je 64. takmičenje za najbolju pesmu Evrope. Ove godine Eurosong, kao što znamo, održan je u Tel Avivu, u Izraelu, i ocenjen je kao jedan od najrizičnijih u istoriji ovog takmičenja. Sa muzičke i umetničke strane ovogodišnja Evrovizija, čini se da bez većih problema, takođe, može podeliti taj nivo rizika, budući da smo tokom tri takmičarske večeri bili svedoci verovatno najnekvalitetnije ponude numera, izvođača i nastupa u poslednje dve decenije ovog šoua. A evo i zašto…
Nevena Božović –
razlog „odlepljivanja“ Deneris Targerijan u finalnim epizodama Igre Prestola
Bez mnogo pristrasnosti pesma Kruna i nastup naše Nevene Božović, koliko god bili mlaki i neubedljivi, baš kao i depersonalizovana pevačica koja je izvela ovu numeru, prema našem mišljenju bili su najsnažniji utisak sve tri evrovizijske večeri. Sjajan glas, autentična pesma i stav koji je u kombinaciji sa vizualnim rešenjima na sceni ponudio njen tim lekcija su za sve učesnike ovogodišnjeg takmičenja. Nažalost – lekcija koja se ne traži. Iako je Nevena svojom pojavom, sigurni smo, (budući da je brojne fanove Igre Prestola podsetila na heroinu popularne serije) bila razlog zbog kog je Deneris odlepila i zmajem spržila sve koji su je sedam sezona unazad za*ebavali, to nije bilo dovoljno da jedna pesma najbliža onome što bi se moglo nazvati evrovizijskom, ali i umetničkom klasiku – zasluži više od onoga što je dobila. Zlatnu sredinu. Sigurni smo da je mnogima laknulo kada smo konačno „preskočili“ ratobornu Albanku koja je na scenu stupila sa dvoglavim orlom, pa se i ta pobeda može računati kao – pobeda.
O pobedniku –
sve najgore…
Iako
je pokupio simpatije fanova Evrovizije od trenutka kada je stupio na scenu,
moramo priznati – mi se pobednikovog nastupa do trenutka kada ga je ponovio pri
uručenju nagrade nismo ni setili. A ni primetili da je učestvovao. Pesma je
pristojna. Da li će je se iko sećati DANAS – teško. Ipak, raduje nas to što je
upravo on doneo Evroviziju u Holandiju prvi put posle duže od 40 godina, pa nam
se zbog toga, po proglašenju pobednika nesvesno otelo – pa neka je i pobedio. A
i deluje nam kao iskren momak koji se od srca obradovao ovoj pobedi. Pa, neka
mu je… Ali, da li će to postati kriterijum prema kom će od sada biti
odlučivano o svakom pobedniku? To je naša sledeća tema…
Sistem glasanja –
ko je ovde višak?
Kako
bi sprečili da naše zemlje, takozvane učesnice iz istočno-evropskog bloka, iz
godine za godinom jedna drugoj obezbeđuju pobede, evrovizijske baje su smislile
sistem pola žiri, pola publika. I… koji je rezultat pravičnosti takvog
glasanja? Potpuna besmislenost postojanja glasova stručnog žirija. Prvi razlog
je ogromna razlika između ocena žirija i publike – Švedska i Severna Makedonija
od žirija dobili po 200+ poena, a od publike boraniju da imaju čime postiđeni i
razočarani da se prehrane do kuće. Ne, stvarno, „faca“ Šveđanina kada je čuo da
je dobio samo 93 poena – neprocenjiva. Druga stvar jeste takozvano komšijsko
čašćenje dvanaesticama. Salve negodovanja dobili su Grčka i Kipar u sinoćnjem
finalu, ali zato nisu Danska, Švedska, Norveška, Francuska, Nemačka, Holandija,
Velika Britanija, Malta… Za neke se to izgleda ne računa… U takvom
rasporedu snaga, postavlja se pitanje – ko je ovde višak? Žiri ili publika?
Nečiji ukus tuđi je neukus, a pobednike određuje….
Politika –
jedini stvarni žiri Evrovizije
Dva utiska ostaće nam sa ovogodišnje pesme Evrovizije. Prvi je taj da su Izrael i Jevreji toliko moćni i sigurni u podršku američkih saveznika da su bez mnogo problema i straha, u trenutku dok su u zemlji imali najveće muzičko takmičenje na svetu, pola miliona stranaca u Tel Avivu i Madonu kao gosta, petak veče rezervisali za žestoko bombardovanje Damaska i susedne Sirije. Time su svetu očigledno poručili – ko je gazda.
Drugi utisak se odnosi na to koliko je u Evroviziju upletena globalna politika. „Zamalo pobeda“ Tamare Todevske i Severne Makedonije, nije slučajna i to upravo zbog ovog SEVERNA. Jer kako najbolje umiriti nezadovoljnu naciju nego pobedom ili dobrim plasmanom na Evroviziji. Baš kao što smo mi dobili porciju Marije Šerifović i Molitvu u zamenu za Kosovo 2008. godine.
Sve vrline i mane
ovogodišnjeg šoua
Ne znamo da li ćete se složiti sa nama, ali – dobre pesme nije bilo. Hologrami i vizualni efekti su bili na nivou, baš kao i sve što se tiče scenografije. Izuzmemo li voditeljski kvartet, koji kao da je pobegao delom sa kazahstanskog javnog servisa, a delom ga je pozajmila lokalna osnovna škola iz svog personala za domare i tetkice. Zvuk je bio veoma loš, Neta simpatična onako sva debeljuškasta i utegnuta, poput vesele kranjske kobasice sa perikom i glaščinom koja „razvaljuje“.
I za kraj – MNA, iliti Madona, odnosno, Madam X. Žena koja je za dve pesme uzela milion dolara i još jednom dokazala i pokazala koliko ju je vreme pregazilo. I to ne odmah. Prvo ju je sažvakalo, ispljunulo, i zatim – pregazilo.
Ipak, za milionski auditorijum koji je, zaslepljen idolopoklonstvom, umesto sinoć gostujuće bakice ogromne glave, razvučenog lica, i njenim godinama sasvim pristajuće zbijene fizičke konstitucije poznate kao NISKO TEŽIŠTE, na sceni video Kraljicu Popa iz najboljih dana, sama činjenica što je Madona pred njima bila je dovoljna. Ukratko – desilo se čudo, ukazala se Madona!
Utisak Evrovizije 2019. i naš POBEDNIK – 3 minuta klaćenja AUSTRALIJE na motkama od 4 metra! HIT!!!