Recenzija – PREACHER četvrta sezona! Pomolimo se za PROPOVEDNIKA

Veliki i odgovoran zadatak je pred timom serije Preacher iliti Propovednik koja nam se krajem ovog leta vraća sa finalnom sezonom. Premijerna epizoda koju, kao veliki ljubitelji ove AMC serije već pogledasmo, za sada je opravdala ono što smo od nestašnog Džesija Kastera (Dominik Kuper), i njegovog Armagedon tima koji čine Kesidi (Džozef Gilgan), Tulip (Rut Nega) i još neki, i očekivali. Ipak, ne bismo bili iskreni da prećutimo to da smo svaku scenu gledali uz zadržavanje daha strepeći od toga da će urnebesni cirkus na rolerima koji se voza Dolinom smrti između Raja i Pakla završiti u rasulu, odmah iza prve krivine.

Masada – premijera na visini zadatka

Masada, kako se zove prva epizoda četvrte sezone, ipak, uspela je da izbegne sve opasnosti koje su Preachera lako mogle da pretvore u Harija Potera odbeglog peru Džoane Rouling, iako su se granice između ova dva Univerzuma na momente mešala. Ipak, Preacher se zadržao na kursu i uspeo u maestralnom zadatku da iz istoimenog stripa na male ekrane izvuče srž onoga što čini originalno delo Garta Enisa. Nemoguće je, naravno, svo bogatstvo i punoću stripa pretočiti u nekoliko epizoda od 40 minuta, ali onim što smo videli u Masadi, sasvim smo zadovoljni.

A šta smo videli – slede spojleri

Kesidi je zarobljen u sedištu Grala, kao mamac za Džesija, ali i pokusno „prase“ za metode mučenja Gralovaca. Tako ovaj vremešni vampir koji, barem kako se nama čini, celoj ekipi drži moralni balans, spoznaje nove granice svoje izdržljivosti dok ga predavač na katedri Naprednog mučenja, ni manje ni više – beskonačno obrezuje.

Ono što se odmah primeti jesu nategnuti odnosi među našim junacima. Iako tim i dalje funkcioniše kao „švajcarski sat“ Kesidi još nije spreman da oberučke i sa oduševljenjem prihvati Džesijev grandiozni čin spasavanja koji krvopija, čini se, doživljava kao Propovednikovo nepotrebno ku*čenje. Tulip sa nešto manje zadovoljstva i ushićenja odrađuje svoj deo posla u ofanzivi na utvrđenje Grala, ali na kraju kad se računi svedu – sve je to u redu. Kesidi je oslobođen, Genesis je moćan u Propovednikovom glasu, te odsudna bitka između Grala i Propovednika može da počne.

Zaključak

Leševi se gomilaju, krv lipti na sve strane, a bizarne scene „koje ne štede“ ni želudac, ni religijske i političke prapostulate, a ni psihu, nemaju previše milosti. U tom pogledu premijerna epizoda četvrte sezone je apsolutno savršena. Jedini zadatak koji autorskom timu ostaje kao veliki izazov jeste da uspeju u nameri da priču započetu davne 2016. godine bez većih uspona i padova završe u velikom stilu. Odgovornost je velika, a oko nas strastvenih poklonika serije – budno u svakom trenutku. Greške se ne praštaju. Da bi bilo veliko, finale Preachera mora da bude savršeno. Sve ispod toga je – promašaj. Zbog toga, pomolimo se za Preachera.