Recenzija – TO 2: Povratak ZLA iz kanalizacije!

Klovn se vratio, a deca su odrasla u drugom delu romana, ali i filma nastalog prema tom romanu genijalnog Stivena Kinga. Ako se pitate, koliko stranica, odnosno minuta je potrebno da sedmoro dece konačno presudi klovnu ubici, odgovor je sasvim jednostavan – nikada dovoljno.  Nastavak monstruoznog horora TO, koji je pre dve godine na bioskopskim blagajnama zgrnuo 700 miliona dolara, ni ove godine nema manje ambicije. Režiju potpisuje Andrea Muskijeti, a ako bi trebalo odrediti jednu odliku njegovog rada na filmu TO, onda bi se ona mogla svesti u ocenu – strah je otišao korak dalje.

Kako je rođen Penivajs?

Njih sedmorica iliti Klub gubitnika neko vreme živeli su u uverenju da su pobedili Penivajsa (Bil Skarsgard), ali 27 godina posle velikog obračuna, život ih vraća detinjstvu iz kog nose brojne traume.  Prva pozitivna kritika ide upravo u korist kostimografa i šminkera koji su odradili sjajan posao nastojeći da sada odraslu družinu izgledom u potpunosti približe onim klincima koji su se pre skoro tri decenije borili sa zlokobnim klovnom. U održavanju kontinuiteta priče mnogo pomažu i brojni flešbekovi koji nas primoravaju da se zapitamo šta se promenilo tokom svih tih godina. Muskijeti se ne bavi previše time i otvara novo poglavlje drugim pitanjem – koje je to zlo donelo Penivajsa na ovaj svet? Koji se to zločin krije iza svega?

Iako vrsan talenat, čini se da Muskieti ovog puta nije uspeo da 1.100 stranica Kingove knjige na najbolji mogući način sroči u par stotina stranica scenarija, te je celokupan utisak da je priča pomalo konfuzna i na trenutke van fokusa. Jedan homofobni zločin iz mržnje doveo je do toga da nastane klovn enivajs, a odmah potom obremo se u trenutku kada je Klub gubitnika ponovo ujedinjen.
Iako film i reditelj daju određene detalje koji imaju funkciju da razjasne ovaj deo priče, čini se kao da je tema tek ovlaš dotaknuta.

Tvorci drugog poglavlja TO, čini se da su veći akcenat stavili na zastrašujuće halucinacije koje su plod napredne tehnologije i odvlače radnju od teme. Razlog tome, donekle leži uravo u činjenici da ni Muskijati nije uspeo da ostane imun na Kingovu boljku na kojoj su mu zamerali brojni kritičari. Iako važi za kralja horora i fantazije, činjenica je da King nikada nije umeo da održi radnju svojih romana na istom nivou do samog kraja. Završeci njegovih knjiga po pravilu su bledi i nedosledni, a se nije moglo više očekivati ni od reditelja koji se uhvatio u koštac sa sjajnom pričom lošeg kraja.

Muskijati je, međutim, koliko-toliko, uspeo da umakne Kingovoj trivijalnosti te je fijaasko dodatnim minutama u kojima je uspeo da polako i do najsitnijih detalja objasni sve ono što u romnu nije bilo najjasnije. Upravo je ta završnica velika kod drugog dela filma TO, budući da daje oblik strahu i postavlja pitanje – da li fobije koje smo razvili kao mali, ikada nestaju, ili su one uzrok svih naših slabosti kada dođemo u zrele godine. Može li se zaboraviti krvavi osmeh Penivajsa i zavoleti klovn iako nas on podseća samo na smrt? Otkrijte šta nam donosi drugi deo filma TO, od 5. septembra u domaćim bioskopima.