Ako vam Majka Zmajeva, premoćna Emilija Klark, planetarno obožavana heroina
Igre prestola tako slatkog
britanskog akcenta, na dodeli Emija udeli kompliment u fazonu
„Razvalila si sa najnovijim filmom“, onda nema sumnje – razvalila si. I upravo
to dogodilo se vatrenoj latini Dženifer
Lopez koja nas je glumom, a i ritmom vrelih i nestašnih kukova, u filmu Prevarantkinje sa Vol Strita doslovno –
razvalila.
Spektakl do gole
kože!
Spektakl je bio očekivan.
Ali tih razmera – nikako. Od onoga na šta smo navikli kada je o filmovima Džej Lo, a to je uvek solidan
bioskopski hit, ovog puta dobili smo, kako sve kritike slute – pretendenta na
Oskara. I to ne za film godine, već upravo za glumu glavne, odnosno, oprostite
– sporedne glumice, budući da je producentkinja Prevrantkinja (Džej Lo,
naravno) svoju malenkost stavila u senku glumice Konstance Vu. Sigurni smo, ne slučajno.
Od prvog trenutka, kada
je na bini pored šipke više svučena nego obučena, i sa milimetarski tankom
trakicom među oblinama najskuplje zadnjice na svetu, izdominirala kadrovima u
nizu, kupajući se u novcu, požudi i muškom obožavanju sa one i ove strane
kamere, Dženi je dokazala da u njoj čuči ozbiljan glumački talenat. Vidljiv i
pored svega ostalog što je u „Prevarantkinjama“ na njoj bili itekako u
vidljivo. Sa 50 godina, na tim „vidljivim“ delovima – svaka čast. A kada je reč
o onome čime je Lopezova iznenadila ceo svet i učinila da kritika bude
istorijski jednoglasna u nameri da je ovenča Oskarom mogla bi se napisati
disertacija.
Sirova moć vrele
latine
Ako bismo razmišljali o
jednoj reči koja bi najbolje opisala to „nešto“ čime nas je ova muzička pop
zvezda kupila sa Prevarantkinjama,
onda je to svakako – moć. U svakom trenutku. Dok se uvija oko šipke i sama
izvodi svaki pokret koji ste videli filmu, preko surove dominacije kada gola u
bundi na krovu zgrade kulira u cigaru, do trenutka kada se kupa u novcu, „peca“
bogataše po separeima njujorških uglednih klubova ili ceo svoj život daruje
ćerki i prijateljima, Dženifer ne
dopušta sebi kao glumici, ali ni kao producentkinji ni najmanji propust.
Ostatak devojaka savršeno je uklopljen u istinitu priču na koju je kupila
ekskluzivna prava.
Ukratko, Prevarantkinje, koliko god naizgled
bile lagane, holivudski pitke i komercijalne očitale su lekciju mnogim daleko
pompeznije najavljivanim blokbasterima, među kojima je i AD ASTRA Breda Pita. Do te mere, da ove godine uz „Bilo jednom u
Holivudu“ mi i ne vidimo ozbiljnijeg kandidata za Oskara.
A koliko je
istinita Dženiferina istinita priča?
Iznenadićete se barem
koliko i mi, ali gotovo sve što smo videli u filmu apsolutno je identično
stvarnim događajima na kojima je film zasnovan. Osim toga što je Ramona
bila Samanta (Barbaš), koja je u
stvarnosti već bila penzionisana striptizeta kada je započela biznis „pecanja“
(zbog ovog odsstupanja Samanta je tužila produkciju filma i Dženifer Lopez),
sve ostalo je potpuno isto kao i u filmu.
I zbog toga sledi još jedan plus za Prevarantkinje.
Krajnji utisak je da se Dženifer od
početka do kraja svojski potrudila da publici, ali i kritici podari film koji
će pamtiti, a na kraju i nagraditi, naravno, Oskarom. Da li će joj se trud
isplatiti, otkrićemo narednih meseci.