Malo je bilo filmova ove
godine koji su uspeli u zamisli da gledaoce, ali i kritiku ostave u ekstazi ili
makar izbace iz stanja ravnodušnosti tako da im ono prikazano na velikom platnu
bude veći užitak od onog koji je na njihovim nepcima izazvao nedoljivi kokica i
Koka-kole. Lista ovogodišnjih razočaranja je „golema“, a naša je, može se reći,
završila potpunom lobotomijom koju je nad kinematografijom izveo holivudski
miljenik Bred Pit u „hitu“ AD ASTRA. Ništa nebitnije dugo nismo
pogledali. Međutim, ovog vikenda, jedan američki klasik još jednom nas je
uverio da sa nekim filmovima, i to sa onim koji ne eksperimentišu previše sa
neproverenim receptima – NIKAD NEMA GREŠKE. Naravno, reč je o petom, i prema
našem mišljenju GENIJALNOM nastavku RAMBA,
pod nazivom – DO POSLEDNJE KAPI KRVI.
Logika je jasna, od
standardne američke akcije, pogotovo ako nosi oznaku RAMBO, možete očekivati
upravo to – akciju, tabačinu, mnogo krvih, slomljenih ekstremiteta i izlizanih
fraza koje iz usta likova poput Silvestera
Stalonea zvuče kao najveća životna mudrost koju ste čuli vi u svom, ali i
vaša reinkarnacija u nekom sledećem životu. Jednostavno, to su filmovi koji
traju.
Istina, kritika je prema najnovijem Rambu
bila oštra kao Rambo prema grkljanima njegovih protivnika u filmu, u fazonu
„ponovo Meksikanci negativci“, „suviše jeftino“, „Staloneova gluma kao Ruška
Jakić na aerobiku – potrebna reanimacija na svaih 10 minuta“ i slično. Međutim,
ne bismo se složili. Rambo 5 je sjajan film u svakom svom segmentu.
Kao prvo, ako ste u
bioskop došli po bilo šta drugo osim po ono što ste tamo i dobili – bolje da
niste ni dolazili. Rambo je krvava
bajka na steroidima, a u bajke se ne sumnja, jer je u njima sve moguće. Pa čak
i da Džoni
Boj golim rukama čoveku iščupa ključnu kost, maljem pootvara lobanje
bar trojici za 15 sekundi, sprovede pravu vijetnamsku diverziju u svojeručno
kopanim tunelima ispod njegovog ranča tako da od prokletih „marijačija“
naoružanih do zuba ostanu samo zvečke, a da mu niko od komšija do kraja filma
zbog toga ne prigovori ni reči.
Kada je o Meksikancima
reč, tu, takođe, nemamo većih zamerki. Koliko god na nacionalnom nivou Srbi
voleli Meksikance, istina je da se strancima u ovoj zemlji lako gubi trag ako
se odvaže i zapuste u lude istraživačke avanture u samostalnoj režiji. Rambo 5 samo nas je još jednom ubedio
da se bez dobro razrađene agende posete ovoj egzotičnoj zemlji ne bismo lako odlučili za izlet u Meksiko.
Istina, nismo neki materijal za prostituciju, pa ni za prodaju u delovima,
pošto nam je većina organa treš, falš i fuš, ali ko zna šta Meksikancima može
pasti na pamet – danas ste na aerodromu, a sutra ste „pas-vodič“ Esmeraldi.
Nikad se ne zna…
Na kraju dođosmo i do
Staloneovog performansa. Iskreni da budemo, nije se baš pošteno oznojio od
nekog posebnog pesničenja, ali u skladu sa njegovim godinama – kad telo zataji,
kefalo radi posao, loše momke je sređivao „na foru“. Sasvim opravdano. Čak i u
trenucima kada jedva sklapa rečenice, jer je „krečana“ očigledno „u punoj
pari“, ali legendi koja se odvažila da u 70 i kusur odigra ulogu akcionog
junaka – svaka čast.
Rambo: do poslednje kapi krvi – Plus i
minus
Poseban plus, bar prema
nama, ovaj film dao je u svom sirovom pristupu. Niko nije očekivao da će
Rambova štićenica, dvadestogodišnja Gabrijela, zbog čije je otmice ovaj potegao
do Meksika, biti drogirana, silovana, a kamoli da će umreti tokom filma, jer
čak i u američkim akcijama retko ćete susresti toliku brutalnost. Međutim,
Rambo tu nije nikoga nimalo štedeo. Smrti je bilo na izvoz, krvi takođe,
užasnih scena, otvorenih preloma, iščupanih srca koja i dalje kucaju… svega
je na pretek, pa se pripremite za dosta cimanja, i ne uzimajte mnogo veliku
porciju kokica, verovatno nećete moći da je pojedete celu.
Najveći minus u Rambu 5, pak, je potpuno nepotrebno
pojavljivanje ikone španskog glumišta Veronike
Paz bez čije se role i njenog doprinosa radnji filma u potpunosti moglo –
niti se između nje i Ramba razvila neka hemija, niti je bilo romanse, niti je
do kraja filma jasno zbog čega je ona tu. Osim zbog toga da se pojavi i naplati
honorar. A govoreći o „paricama“ budžet za Ramba (ne zna se tačno zbog čega)
bio je 50 miliona dolara. Tokom prve nedelje inkasirao je 40 miliona. Za Rambov
poslednji pozdrav – sasvim dovoljno. Ako ste se dvoumili naša preporuka je –
nemojte propustiti.