Igra sudbine sa trećom sezonom donela nam je i pregršt novih likova. Jedan od najintrigantnijih, bar za nas, jeste Oleg Latas. Junak kog je u novim epizodama sjajno dočarao glumac Mateja Popović, a koji nas svojim misterioznim poreklom sve dublje i dublje uvlači u radnju „Igre sudbine„. Ko je zaista Oleg Latas?
O njegovoj povezanosti sa Nikšom Korlatom ne treba mnogo diskutovati. Kao što smo to već saznali, Olegova majka je radila za Korlata, odnosno bila u njegovoj službi, a sam Nikša već je natuknuo Olegu da isto očekuje od njega. Nikša je dobro upoznat sa porodičnim stanjem Latasa, a prema Olegovim reakcijama kada su se prvi put susreli može se naslutiti da Oleg prema njemu gaji poštovanje koje se doduše vremenom kruni.
Nikša je čovek koji ne preza ni od čega, a od ucena najmanje. Ubog toga je Oleg burno reagovao na njegovu ponudu, ali i na prikrivenu pretnju njegovoj sestri o kojoj se on stara, a koja je preživela tešku traumu. Još ne znamo ko je ona, i na koji način je ugrožena, ali uz dosad navedene korelacije među likovima, lako je izdvojiti grupu u kojoj se nalaze Una Zvrk, Oleg, njegova sestra i Nikša Korlat. Koja je to tanka nit koja ih spaja? Na koji način je povezana ova ekipa, i da li i Gala Žadral ima neke veze sa njima?
Dok ne saznamo nešto više o tome, pozabavićemo se tim ko se krije iza lika Olega Latasa. Reč je o mladom glumcu Mateji Popoviću koji je, verovali ili ne, karijeru započeo jednom od glavnih rola u hit seriji „Šešir profesora Koste Vujića„, ali mu ta uloga nije donela očekivanu slavu. „Igra sudbine„, međutim jeste.
Zanimljivo je to da Mateja nikad nije ni razmišljao o tome da se bavi glumom, već je to za njega bila novootkrivena ljubav.
– Nisam planirao da se bavim glumom kada sam to prvi put probao tj. kada mi se desila, u srednjoj školi, tada sam želeo da upišem Matematički. Međutim, nakon dva školska pozorišna projekta, jako mi se dopao osećaj na sceni, ta sloboda i ta igra, taj vid iskazivanja sebe, što je pretpostavljam ono što se desi svakome kada mu se desi gluma, zbog čega mnogi i žele da se time bave – kao što sam i ja tad poželeo i pokušao – priznaje mladi glumac koji je značajan deo svoje karijere proveo u pozorištu „Boško Buha“, te otkriva zašto su deca najzahtevnija publika.
– To je aplauz koji stvarno mora da se zasluži. Držati pažnju deci kao publici za vreme jednosatne predstave je najteži pozorišni zadatak. Pažnja im odluta ako ih ne zainteresujete, samo što oni nemaju strpljenja da sačekaju kraj kao stariji i ne mogu odmah da odu kući pa se uzjogune i počinju da prave nered. A njihov aplauz znači da ste uspeli u tom, po mom mišljenju, najtežem pozorišnom zadatku – iskren je Mateja.
Mateja Popović rodjen je u Požarevcu 1987. godine. Diplomirao je u klasi Dragana Petrovića 2011. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Bavi se pisanjem i režijom, ranije se aktivno bavio sportom, svira klavir i gitaru, tečno govori engleski.
Trenirao je košarku u klubu od sedmog razreda do trećeg srednje, a posle je dugo igrao basket sa prijateljima. Trenutno, kondiciju održava na predstavama, a trenira na otvorenim terenima. Sportski uzor mu je Kobi Brajant, a iako nema glumačkih idola, priznaje da ceni – Arnolda Švarcenegera. Životni moto mu je – NE ODUSTAJ!
