Tajne vinove loze 2 na male ekrane u novim epizodama aktuelnog ciklusa dovele su mnogobrojna nova lica. Neka od njih su dobronamerna, neka posvedočeni negativci, a tu je i advokatica Jelena Dapčević – strah i trepet evropskog sudstva. Žena koja nije usmakla ni pred najtežim slučajevima, pravnica čiji se sporovi najčešće završavaju u tabloidima. Ukratko Džej Di. Advokatica koja će razvesti Jelenu i Vuka.
Međutim, kako je Vanja Milačić otkrila gostujući na RTS, Jelena nije loša ili zla.
– Ona nije negativac. Samo je istrajna u svojim ciljevima i ne odustaje od onoga što je planirala. Njena je odluka da zastupa isključivo žene, zbog nekih njenih ličnih iskustava iz prošlosti. I u toj svojoj misiji je nepopustiva – poručuje glumica koja je u seriji dočarala lik advokatice. Međutim, još jedna zanimljivost u vezi sa ovom junakinjom, a što je otkrila Vanja, jeste i to da je ovaj lik zasnovan na stvarnom liku. Kako je istakla reč je o najpoznatijoj beogradskoj advokatici koja je poslužila kao inspiracija za lik advokatice Džej Di.
Iako glumica nije jasno rekla o kojoj advokatici je reč, moglo bi se pretpostaviti da je u pitanju Zora Dobričanin-Nikodinović.
Najpoznatija advokatica u Srbiji, koja decenijama unazad radi samo na velikim sudskim predmetima koja su i te kako pod lupom javnosti, Zora Dobričanin-Nikodinović opisala je u intervjuu za domaće medije da nju „tera“ maler, pa je posebno hoće ti „medijski predmeti gde javnost neretko sudi, presuđuje i osuđuje pre suda“.
U karijeri sam i imala samo teške slučajeve, svaki iz drugih razloga. Neki zbog same činjenice ko je okrivljeni, neki zbog vrste i težine krivičnog dela, načina izvršenja i vrste dokaza, neki zbog pritiska javnosti i razbuktalih „navijačkih“ strasti gde smo gotovo linčovani kako okrivljeni klijenti, tako i mi branioci. Najkompleksnije je, ipak, bilo suđenje po optužnici za krivično delo Odavanje državne tajne iz 2001. godine, kojom se okrivljenima stavljalo na teret da su nepozvanim licima učinili dostupnim diskove sa podacima o određenim licima. Okrivljeni su bili Nikola Ćurčić, Radomir Marković, Branko Crni i Milan Radonjić, šefovi nekadašnjeg Resora Državne bezbednosti. To je jedan od mnogo predmeta pokrenutih posle petooktobarske „revolucije“, kad su pobednici u svom revanšističkom naletu prema prethodnoj vlasti izmislili milion postupaka „protiv bivšeg režima“, kako su tada govorili.
Trudili su se da to bude što zvučnije, pa tako zamislite kako to zvuči „odavanje državne tajne“, ali na kraju „predstave“ od toga nije bilo ništa jer je presuda pravnosnažna oslobađajuća, kao i što su presude za sve moje klijente po tim političkim krivičnim prijavama i optužnicama iz tog vremena. Nije dokazano da je došlo do odavanja državne tajne, a čak i da je došlo do odavanja tajni koje su navodno bile na tim spornim diskovima, to ne bi predstavljalo nikakvu opasnost po bezbednost zemlje… To je bio iscrpljujući postupak, gde je bila isključena javnost i nisam mogla ni sa kim da se konsultujem i nismo imali tada mogućnost stručnog savetnika kao danas. A, na primer, imali smo s jedne strane u dokazima rezultate najmodernijih dostignuća informacionih tehnologija kakva se primenjuju u tajnim službama, kriptovanje i slično, a s druge strane anahrone propise Državne bezbednosti još iz 70-tih godina pod koje je trebalo podvesti i kroz koje je trebalo sve to tumačiti… Užasno teško – ispričala je za Telegraf poznata advokatica, a u njenim rečima lako je naslutiti obrise lika Jelene Dapčević.
Ipak, da li je reč baš o ovoj advokatici, ne možemo sa sigurnošću tvrditi.
