Autorska i glumačka ekipa novog domaćeg filma „Lančana reakcija“ zasnovanog na romanu „Slučaj Vinča“ Gorana Milašinovića, u režiji Dragana Bjelogrlića imala je susret sa predstavnicima medija u hotelu Hilton u samom centru Beograda.
Bjelogrlić je napomenuo da se susreo sa romanom gospodina Milašinovića pre sedam godina.
– Bio sam na Kopaoniku, i tada mi Milašinovićev prijatelj preporučio da pročitam njegovu knjigu. Do kraja mog boravka na planini, knjigu sam pročitao, odmah se zainteresovao da upoznam pisca i tako je sve krenulo…Potom sam razvijao ideju o filmu – izjavio je Dragan Bjelogrlić, reditelj, ko-producent, ko-scenarista, i glumac u novom bioskopskom projektu.
Poznati francuski glumci Aleksis Manenti, Žeremi Laert i Olivije Bartelemi će nositi neke od glavnih uloga u ovoj francusko – srpskoj koprodukciji, dok će domaću filmsku postavu predvoditi Radivoje Raša Bukvić, Predrag Miki Manojlović, Jovan Jovanović i Alisa Radaković.
Nakon šest godina priprema i rada na scenariju, u Beogradu je 18. maja pala prva klapa novog domaćeg i međunarodnog ostvarenja, u čijoj realizaciji učestvuje više producentskih kuća – Cobra, United Media, Perfo Proiduction, Biter Frames, Skopje film studio, uz podršku Filmskog centra Srbije, dok će svetsku distribuciju raditi poznata kompanija „Wild Bunch“.
Scenario koji je imao 10 verzija, na više načina prikazuje šta se desilo u Institutu Vinča 1958. godine i kroz film se paralelno i grade priče i situacije – izrada jugoslovenske atomske bombe, ozračeni radnici i prva svetska transplatacija koštane srži.
Bjelogrlić je napomenuo da je tako jedan veliki događaj pre više od 60 godina prošao uglavnom nezapaženo, nekako „van radara“, mada se pisalo o tome u francuskim i srpskim medijima.
„Pisalo se, ali nedovoljno. Film će progovoriti na tu delikatnu, osetljivu temu.
U Vinči se u tom momentu radio tajni projekat „Atomska bomba“. Najviše me je iznenadila priča oko čuvenog doktora Žorža Matea (1922-2010), koji je svojom humanošću zadužio Srbiju“ kazao je Bjelogrlić.
Poznat kao francuski onkolog i imunolog, Mate je u novembru 1958. godine obavio prvu uspešnu transplataciju koštane srži, a francuski državljani su rizikovali svoje živote da pomognu našoj zemlji, tadašnjoj Jugoslaviji, da spasu ozračene radnike u Institutu Vinča.
Bjelogrlić je istakao da obožava da istražujje na polju režije, kojom je počeo da se bavi pre više od 10 godina.
„Ovaj film je, baziran na istinitom događaju, autentičan, drugačiji, možda manje atraktivan u pogledu onoga šta su nudili moji prethodni filmovi. Biće to nešto sasvim novo u odnosu na moje filmove ili serije“, rekao je Bjeloogrlić a onda se osvrnuo na samu odrednicu kakav film, želi da napravi.
„Ne razmišljam o tome da li će novi film biti mejnstrim, za širu publiku, što gledaniji, ili je autorski film, takve podele na komercijalni i art projekat mi smetaju. Onda ispada da i autorski film postaje neki novi žanr, što onda nije ideja da se tako posmatra. Filmove pravim za puibliku, za ljude iz mog okruženja, komšije, onih kojih se te teme tiču, a ne mislim na neki imaginarni žiri svetskih filmskih festivala“, podvukao je reditelj i dodao da bi svakako želeo da se „Lančana reakcija“ prikazuje u Francuskoj, jer je to njihova priča koliko i naša.
Bjelogrlić je i sebi dodelio ulogu, igraće Aleksandra Leku Rankovića, šefa Državne bezbednosti, potporedsednika SFRJ i narodnog heroja.
Scenario za ovaj međunarodni projekat potpisuju Dragan Bjelogrlić, Vuk Ršumović i Ognjen Sviličić, a nastao je po motivima poznatog romana „Slučaj Vinča“ (Laguna), pisca, lekara, profesora Gorana Milašinovića.
„Moram priznati da smo Bjelogrlić i ja doživeli priču na isti način, što je danas pretpostavljam retkost. Videli smo kako taj film treba da izgleda, a nisam ni sanjao da će moj roman imati ekranizaciju“, rekao je pisac Milašinović, čiji je roman o Vinči dobio književne nagrade – „Tronoški rodoslov“ i „Branko Ćopić“.
Pisac je primetio da u samom scenariju preovladava više žanr psihološkog trilera nego što je u knjizi to izraženo.
„Sasvim je u redu kada film ima neke druge zahteve i zakonitosti. Jugoslavija u to vreme 1958. godine nije želela da pokaže da se nešto loše desilo u tako važnoj ustanovi kakav je institut Vinča. Humanost Francuza da daju svoju koštanu srž ne bi li spasili mlade ozračene naučnike u Jugoslaviji je zaista nešto predivno i retko, što spada u suštinu filma“, izjavio je Milašinović, autor takođe poznatih romana „Lekari“ i „Apsint“.
Prvi roman o srpskom Černobilju, kako je najavljivan „Slučaj Vinča“, radnju smešta u 15. oktobar 1958. kada se u poslepodnevnim satima oglasio centralni alarm za detekciju povišenog radioaktivnog zračenja.
Grupa mladih naučnika je prilikom izvođenja naučnog eksperimenta osetila miris ozona, i ubrzo će svi oni oboleti od radijacione bolesti, za koju, naizgled, nema leka.
Preostaje jedino da se u pariskom Institutu „Kiri“ obave eksperimentalne, humane transplantacije koštane srži, prve u svetu, ali to samo ako se prethodno nađe dovoljno građana Pariza koji bi rizikovali život da pokušaju da pomognu potpunim strancima…
Sudbine obolelih, ljubav između jedne pacijentkinje i jednog francuskog lekara i sklapanje prijateljstava odvijaju se daleko od očiju javnosti, čemu doprinose i politički pritisci.
Nakon višedecenijskog izbegavanja teme radijacije u Vinči, napisan je roman o tome, a sada se snima i najnoviji film, koji neće kasnije biti pretvoren u seriju, prema rečima Bjelogrlića.
Spomenutog lekara Žorža Mata tumači sve traženiji francuski glumac i scenarista Aleksis Manenti, poznat iz francuskih ostvarenja „Jadnici“ (2019), „Zadrži dah“ (2018), „Viki“ (2015) i drugih.
Kako mu je majka Srpkinja, a otac Francuz, na veoma dobro uvežbanom srpskom jeziku, Manenti je rekao da mu je privilegija da igra velikog humanistu i naučnika Matea.
„Nadam se da će moja gluma biti barem približno na toj visini kakav je doprinost tog sjajnog čoveka, koji je spasio srpske naučnike“ rekao je Mate.
Radivoje Raša Bukvić igra dr Dragoslava Popovića, vođu stručnjaka koji su konstruisali nulti reaktor u Institutu Vinča, profesora Elektrotehničkog fakulteta (ETF) u Beogradu.
„Posle prvog čitanja scenarija, video sam sve sličnosti i različitosti između mog lika i mene. Morao sam onda da se i fizički prilagodim, zato sada nemam kosu, a i smršao sam, prema zahtevima filma“, napomenuo je Bukvić i približio dr Popovića kao profesora, naučnika koji je napravio grešku na reaktoru i onda prati stanje svojih studenata nakon radijacije, kojima je sve gore.
Bukvić je istakao da je presrećan što je sada on domaćin francuskim glumcima na ovom filmu u Srbiji, a da su oni njemu bili podrška već punih 10 godina od kako živi u Parizu i realizuje projekte u ovoj zemlji veoma uspešno.
Predrag Miki Manojlović će svoje prve kadrove snimati od jeseni, u oktobu, a čeka ga uloga akademika dr Pavla Savića (1909-1994), koji je stvorio Vinču, u čiju se ekipu saradnika na Institutu odmah nakon diplomiranja uključio upravo navedeni dr Dragoslav Popović.
„Pavle Savić je bio čovek ispred svog vremena, odbio je da učestvuje u projektu „Atomska bomba“, jer je uvideo na vreme sve njegove slabosti. Sa tim u vezi, nimalo me ne opterećuje što igram stvarnu ličnost, naprotiv, veći mi je izazov“, rekao je Manojlović o svojoj ulozi srpskog hemičara i fizičara, i dodao da se raduje saradnji sa Bjelogrlićem, jer duže vreme nisu radili zajedno, premda su skoro snimali zajednički film „Trag divljači“ Nenada Pavlovića.
Ambasador Francuske u Srbiji, Pjer Košar je naglasio da je novi film veoma važan i značajan događaj u jačanju srpsko-francuskih odnosa na svim poljima, posebno u domenu kulture.
Košer je najavio buduću saradnju u snimanju koprodukcija TV serija ove dve zemlje, te mu je drago da je Miki Manojlović postao „kum“ četvrtog izdanja Festivala francuskog filma tokom juna u Beogradu.
Planirano je da snimanje traje godinu dana na autentičnim lokacijama u Srbiji, Sloveniji i Francuskoj.
Reditelj Dragan Bjeloglić predvodi veliki autorski tim koji čine izvršni producent – njegov rođeni brat Goran Bjeloglić, direktorka filma Nataša Višić, direktor fotografije Ivan Kostić, scenografkinje Jelena Sopić i Jovana Cvetković, kostimografkinja Marina Medenica.
Premijera filma u nastajanju se očekuje na jesen 2023. godine.
Pratite nas i na društvenim mrežama INSTAGRAM,FACEBOOK i YOUTUBE
Izvor: Film i TV/Telegraf.rs/Tanjug)
