Sa drugom sezonom komedije „Psi laju, vetar nosi“ (subotom od 20.05 na RTS 1), u naše domove pre dve nedelje stigao je i inspektor Pavlović. Da ganja Stavriće, razume se. Glumac Nedeljko Bajić koji je, uz poslove producenta serije, ispred kamere zadenuo Pavlovićev pištolj za pojas, otkriva nam da će njegov junak ubrzo shvatiti da su Stavra, Gladiola i kompanija sitne ribe i da gubi vreme sa njima, dok pravi kriminalci kolo vode. Tada će krenuti u riskantnu borbu. Ali, nešto će mu na tom putu odvući pažnju. Misteriozna, ucveljena udovica, koja se pojavila niotkuda, pomutiće mu pamet. Zagorka (Ana Aleksander) ne ostavlja nikoga ravnodušnim. Ona dolazi s jasnim ciljem i vešto pliva u moru sitnih laži, prevara, intrige, kao prava fam fatal.
– Kada smo počeli da radimo „Pse“, uzor u dramaturškom smislu bila nam je neprevaziđena engleska serija „Mućke“. Ideja je bila da budemo zabavni i duhoviti, na ivici apsurda, i da malo koketiramo s problemima Stavre, Gladiole i ekipe. Sada, kad je serija ušla u drugu sezonu, prezadovoljni smo uspehom i gledanošću prve dve epizode – kaže, za „TV novosti“, Nedeljko Bajić.
Serija za protagoniste ima obične ljude koji su se, tragajući za boljim životom, nasukali na obode Beograda. Da li ste tokom snimanja imali priliku da upoznate vaše junake iz realnog života?
– Veliki broj ljudi živi upravo kao naši Stavrići. Naša serija je namerno, jer je takav dramaturški pristup Radoša Bajića, ali i rediteljski stil moje sestre Jelene Bajić Jočić, koja je napravila fenomenalan posao, na ivici realnosti. To ne umanjuje činjenicu da su nam mnogi prijatelji i saradnici rekli da u njihovom kraju stvarno žive neki ljudi kao Stavrići.
„Selo gori, a baba se češlja“ tokom treće sezone pratilo je u proseku tri miliona ljudi. Mada živimo u zlatnom dobu domaćih serija, nijedna još nije uspela da ponovi taj uspeh.
– „Selo“ je došlo u pravom trenutku. Pored toga što se radi o neponovljivoj sagi, koju je Radoš stvorio kao rezultat neverovatnog poznavanja duše srpskog seljaka, moravca i jedne akumulacije koja se taložila u njemu dugi niz godina, moram priznati da smo imali i sreće. Trenutak na medijskoj sceni je bio takav da su rezultati koje smo postigli bili mogući. Danas to, jednostavno, ne može da se desi. Velika je disperzija publike. Bogata je i ponuda TV sadržaja, a tu su i internet platforme. Zato se rezultat „Sela“ više nikada neće ponoviti!
U toj seriji ste nam prikazali težak život srpskog seljaka, u „Psima“ ljude u gradu na ivici egzistencije. Šta će nam poručiti priča „Preživeti Beograd“?
– Prikazaće upravo ono što se događa već decenijama u Beogradu, ali iz današnje perspektive. Kako neki mladi ljudi ostavljaju porodice širom Srbije, sedaju u autobuse, vozove, automobile i dolaze u prestonicu da započnu novi život. Serija se bavi studentima iz provincije u Beogradu, tu se upoznaju i počinju da žive zajedno u Studentskom gradu. Ovo je priča mnogih. Vrlo smo realni i pošteni. Publika je već to prepoznala, prva epizoda zabeležila je veliki uspeh.
Rođeni ste u Kruševcu, a odrasli u srpskoj prestonici. Šta biste posavetovali mladom čoveku koji je došao u Beograd? Kako da ga preživi?
– Teško je vreme. Beograd je košnica. Mislim da su za „preživljavanje“ svakog velikog grada, ali i svake druge sredine važni fokus, posvećenje, trud, marljivost, istrajnost, snaga, ambicija, motiv, vera u sebe, želja i cilj. Mada, uvek mora da se ima i malo sreće.
Od oca ste nasledili i talenat za pevanje, koji ste iskoristili za potrebe snimanja numere „Stani zoro“ za seriju „Šifra Despot“. Jeste li razmišljali da se oprobate kao pevač?
– Volim muziku, da pevam. Talenat je, zapravo, potekao od dede Miloša, Radoševog oca. Počeo sam da snimam album, davne 2000, ali ga nisam završio. Danas pevam za svoju dušu. Sve više od toga bilo bi neozbiljno i pretenciozno, a i imam toliko obaveza da ne bih mogao da se posvetim pevačkom pozivu.
Imate li dara za pisanje želju da sednete u režisersku stolicu?
– Verujem da imam. Voleo bih da režiram, ali bi i to bilo pretenciozno. Dovoljno je što sam producent i glumac. U Srbiji nije popularno imati više talenata od jednog. Eventualno dva. Mada se i to teško prihvata. Odmah vas svrstaju u amatera i devalviraju vaše rezultate.
LjUDSKE SUDBINE
U SVETU, a od pre nekoliko godina i kod nas, aktuelne su krimi-drame. Hoće li se „Kontrast“ prikloniti tom trendu?
– Pozdravljam sve kolege koje su krenuli tim putem. To svakako jeste trend u svetu. S obzirom na to da ih kod nas ima već mnogo, gotovo sam siguran da „Kontrast“ neće stati u taj red, jer i tu dolazi do zasićenja. Mi ćemo nastaviti da se bavimo ljudima i sudbinama. Na kraju drugog ciklusa „Pasa“otvaramo jednu temu koja je vrlo aktuelna kod nas, teška i važna. U nekom momentu u priči čak dolazi do mešanja žanrova i serija delimično prelazi iz komedije u dramu.
