Blok 27 tokom vikenda za nama imao je veliko finale koje nikoga nije ostalo ravnodušnim. Otkrili smo da Blok 27 zaista postoji, bar u seriji, kao i da Rastko želi da ostane tamo. A reditelj serije Momir Milošević otkrio je i hoće li biti druge sezone.
– Odrastao sam na Novom Beogradu u Bloku 28. Ceo život se motam s kamerom i snimao sam svoje društvo i kreirao strašne scene još od osnovne škole. Tada nisam bio ni svestan šta je režija. Nekako se ispostavilo da mi je večita inspiracija posmatranje blokovskih fasada i razmišljanje o tome kakve se sve mračne stvari dešavaju iza prozora u tim zgradama kojim sam bio okružen. Bilo je prirodno da u jednom trenutku snimim horor smešten u blokovima, sa znanjem koje sam stekao živeći tamo, a i baveći se filmom uopšte.
Moj kratkometražni film „Videćeš večeras“ bavi se klincima koji jedne noći pokušavaju da reše misteriju u bloku u kom žive. Nakon premijere sam izjavio da želim da napravim istoimenu seriju koja prati baš te iste klince, ubrzo sam otišao u „Fajerflaj“ na razgovor i iz te priče je sve krenulo. Ivan Knežević, kreator serije, osmislio je ceo koncept, ideju za „Blok 27“ i zajedno sa ekipom scenarista počeo da radi na materijalu. Ostao sam tu kao reditelj, zatim se Milica Tomović pridružila projektu kao koreditelj, i nas dvoje smo, nakon što smo dobili završenu ruku scenarija, radili na revizijama i štošta menjali i razradili zajedno s Kneževićem i scenaristima.
Horori su bazirani na strahu, a ovde toga toliko nema…
– Ovde postoji neizvesnost, konkretan strah je negde van fokusa, više se naslućuje. Šesta epizoda će imati te nagažene žanrovske elemente. Čekajte veliko finale, isplatiće se.
Šta je bilo najzahtevnije s rediteljske strane?
– Borba s vremenom, bilo je tehnički zahtevnijih scena, ali ta ideja da mi treba da snimimo u proseku šest-sedam scena po danu, nisam na to navikao. Milica i ja smo se trudili da što više materijala zadržimo, kako bi serija bila dinamičnija. Borba da se snimi šest scena na dnevnom nivou, a da se održi kvalitet koji premašuje očekivanja televizijskog programa, pritom se baviš i atmosferom koja je specifična i pokušavaš da se, kao reditelj, posvetiš glumcima koji imaju fore svega nekoliko „tejkova“.
Kritika, a i deo publike kažu da vam su vam uzor bile serije „Stranger Things“ ili „Dark“.
– Meni nisu, ali to pitanje je više za kreatora Ivana Kneževića. Moj kratkometražni film je za mene bila bliža odrednica, eventualno atmosfera iz nekih video-igara. Koliko se sećam, Milica i ja smo u razmenama ideja i referenci uglavnom zaobilazili one koje su očigledne. U suštini, ako ljudi bez predrasuda gledaju ovu našu seriju, shvatiće da ima vrlo malo dodirnih tačaka s gorepomenutim, razumeće da je autentična. Ima nekih uticaja zapadnjačke fikcije, naravno, ali mislim da smo uspeli da uklopimo u naš milje, a da nemate utisak da „mučeni“ Srbi pokušavaju da izguraju strani tinejdž triler, makar ga ja nemam. Trudili smo se, pre svega, da napravimo nešto iskrenije i ovekovečimo autentičnu atmosferu sa začinom žanra, da ljudi poveruju da je taj nivo nadrealnog moguć u našem okruženju.
Kakvi su planovi posle ove serije?
– Za nekoliko filmova razvijam scenario. Pokušao bih da iduće godine snimim niskobudžetni projekat, koncipiran više u gerila maniru. Imam raznih ideja i hoću da ostanem aktivan. Neminovno je da neki od tih filmova zahtevaju ozbiljnu podršku fondova, tako da sam usmeren i ka tome u narednom periodu.
Hoće li biti druge sezone?
– Trudili smo se da „Blok 27“ bude zaokružena priča. Nisam siguran u kom pravcu to može da ode posle ove sezone. Moguće je da postoje neki razgovori o tome, nisam upućen još uvek. Ja, sa svog rediteljskog stanovišta, u ovom trenutku vidim tu seriju kao nešto što je završeno, zaista mislim da je sve rečeno. Klinci koji igraju u seriji bi me verovatno kritikovali jer oni insistiraju na drugoj sezoni, ne žele da se iskustvo okonča.
