Henri Ijan Kjuzik (Prolaz) – Apokalipsu donose ljudi, ne VAMPIRI!
Kada smo se prvi put susreli sa serijom „Prolaz“ (utorkom od 22.00), tog sada već davnog 12. februara, nije bilo lako naslutiti kojom dinamikom će sledeće epizode davati ritam događajima opisanim u čuvenom trodelnom bestseleru Džastina Kronina. I da li će producenti uspeti u misiji oživljavanja pisane reči na malom ekranu. Posle šest odgledanih epizoda […]
Kada smo se prvi put susreli sa serijom „Prolaz“ (utorkom od 22.00), tog sada već davnog 12. februara, nije bilo lako naslutiti kojom dinamikom će sledeće epizode davati ritam događajima opisanim u čuvenom trodelnom bestseleru Džastina Kronina. I da li će producenti uspeti u misiji oživljavanja pisane reči na malom ekranu. Posle šest odgledanih epizoda ( sedma je na programu u utorak 12. marta) bez mnogo sumnje danas tvrdimo da FOX u rukama, odnosno na TV-u ima sledeći veliki hit u duhu kultnog „Okružen mrtvima“ koji ćemo, ako se radnja nastavi ovim tempom, gledati još dugo. Sjajna glumačka postava, budžet na kom se nije štedelo, odlična kampanja i što je najvažnije – radnja koja obiluje potencijalom garantuju nam sijaset epizoda, a koliko je bilo teško raditi na ovima koje smo do sada pogledali, i koliki je izazov u vreme hiperprodukcije serija napraviti onu koja će se izdvojiti otkriva nam jedan od glavnih glumaca Henri Ijan Kjuzik.
– Kada sam obukao mantil doktora Džonasa Lira bio sam svestan da pred sobom imam veliki izazov. Srećom, reč je o tipu zadatka koji je za svakog glumca veoma zavodljiv. Lik na ivici dobra i zla, nejasne moralne definicije. Tako nešto priželjkuje svaki glumac – poručuje nam na početku razgovora glumac kog se sećamo još kao Dezmonda iz kultnog serijala „Izgubljeni“, a poslednjih nekoliko godina pratili smo ga i u naučno-fantastičnoj sagi „Stotina“. Ipak, smatra on, „Prolaz“ je nešto drugo i novo.
Po čemu se
razlikuje „Prolaz“ od sličnih serija u kojima ste do sada glumili?
– U osnovi ove serije
su neka krupna moralna preispitivanja koja imaju gotovo svi likovi. Razlog tome
je što niko od njih nije potpuno nevin u haosu koji nam u seriji predstoji, kao
što većina njih tome nije doprinela iz nekih loših namera. Jednostavno, sve je
to splet loših odluka i biranja pogrešnih poteza. To da li su se naši likovi
pokajali nema neke velike veze, jer je zlo učinjeno i oslobođeno. Ipak, kroz
sve te situacije Lir se mnogo menja – od doktora zaslepljenog naučnom misijom
do čoveka koji jasno vidi užas koji je stvorio. U kom pravcu će ga odvesti svi
loši koraci koje je činio u ime dobra, videćete uskoro.
Hoće li nas projakt Noje sahraniti ili nam na kraju, ipak, podariti lek?
– Čini mi se da tu nema
mnogo razmišljanja. Ako ste gledali seriju od početka, videli ste da nam se u
uvodnim scenama Ejmi Belafonte obraća sa neke tačke u kojoj je apokalipsa već
nastupila. Dakle, spasa nema. Ipak, to što nam se ona obraća znači da je i dalje
živa, što nam daje nadu da nije sve izgubljeno.
Da li je
„Prolaz“ samo još jedna serija o apokalipsi ili ima koji sloj više od toga?
– „Prolaz“ jeste priča
o kraju sveta koji je izazvala ljudska nesmotrenost i glupost. Ipak, za razliku
od sličnih serija na koje veroatno mislite, poput „Okružen mrtvima“, recimo,
ovaj serijal ima dublju poruku. Glavni odnos koji pokreće celu radnju jeste
onaj koji su ostvarili Bred i Ejmi, a to je odnos oca i ćerke. Mnogo je emocija
i duše utkano u ovu seriju. Sve nijanse u psihologiji glavnih junaka nemoguće
je nabrojati. „Prolaz“ nije klasična naučnofantastična priča. Ovde je važna
poruka da smrt ne donose vampiri, već ljudi. Oni su ti koji će doneti
apokalipsu.
Pamtimo vas po
„Izgubljenima“. Kakve uspomene gajite na taj period vaše karijere?
– „Izgubljeni“ su za
mene u profesionalnom smislu možda i najvažnije iskustvo. To je verovatno jedna
od najinteligentnijih naučnofantastičnih serija u istoriji televizije. Uglavnom
me takvi izazovi najviše i privlače. Dodatno, „Izgubljeni“ su bili fenomen
jednog vremena. Samo kad se setim te armije obožavalaca koji su sa nama
doslovno živeli svaku epizodu. Imao sam osećaj da među nama stalno postoji neki
odnos nadmudrivanja, izazivanja, kao da smo čikali jedni druge. U tome i jeste
bila draž „Izgubljenih“. Publika je mnogo volela seriju, a mi smo voleli tu
njihovu ljubav.
Jeste li ponovo
doživeli neko slično iskustvo?
– Serija „Stotina“
takođe ima odanu publiku koja nije nimalo manja od one koju su imali
„Izgubljeni“. Ali to je opet drugačiji tip serije, pa privlači neke druge
ljude. Baš kao što je to slučaj sa serijom „Prolaz“. Mada je još rano da se
kaže ko su obožavaoci ove serije. Jasno je da to neće biti samo ljubitelji
fantastike, pošto serija pokriva mnogo različitih oblasti.
Koliko se
promenila TV industrija od vremena kada ste snimali „Izgubljene“?
– Serija ima mnogo
više, ali sama dinamika, ako ostavimo po strani tu brojnost, ostala je ista.
Uvek imate šta da gledate. Ono što se značajno promenilo jesu tehnički uslovi
snimanja, koji su mnogo bolji. Čini mi se, ipak, da je najveća promena u odnosu
na vreme „Izgubljenih“ to što u TV industriji danas ima mnogo više žena. I to
ne samo u glavnim ulogama u serijama, već i u rediteljskim i producentskim
stolicama. To nekada nije bio slučaj.
Serija „Prolaz“
veoma je aktuelna i kada je reč o gorućim globalnim pitanjima kao što je kriza
životne sredine. Da li ste optimista po pitanju egzistencije ljudskog roda u
trenutnim uslovima?
– Ljudi su postigli toliko toga, dostigli su neverovatne visine u oblasti nauke, tehnološkog razvoja, umetnosti. Ipak, nisu uspeli da iskorene taj svoj poriv ka uništavanju. Bez mnogo sumnje ljudi će sami sebe uništiti i to veoma brzo. Ipak, ja sam optimista kada je reč o planeti na kojoj živimo. Ona će preživeti i ljude kao što je preživela mnoge apokalipse do sada. Dogodiće se neka kataklizma, pola sveta će biti poplavljeno, pola sprženo, ljudi će izumreti i naša planeta će se tada ponovo roditi. Bez ljudi. Kada je o tom konceptu reč – potpuni sam optimista. Zemlja će nas nadživeti.