U bioskop idemo sa
povodom. A taj povod u najvećem broju slučajeva je dobar film. Ili makar, naša
očekivanja zasnovana na prethodno pročitanim kritikama, odgledanom trejleru i
onom neophodnom prvom utisku. I retko se dogodi da ono po šta smo u bioskop
otišli i ne ponesemo kući.
Međutim, Bred Pit, Tomi Li Džons i
(obožavana) Rut Nega pod rediteljskom palicom Džejms Greja, sa
astro-psiho-limunadom zvanom AD ASTRA učinili su da ubuduće pooštrimo
kriterijume i NIKAKO I NIKADA sebi ne dozvolimo da opet nasednemo na klasičnu
holivudsku navlakušu.
Svakom iole talentovanom
filmskom radniku, sve ono što smo naveli, dakle, više nego dobra glumačka
postava, solidan reditelj, ultra popuaran žanr uz sasvim obećavajuću temu (u bliskoj
budućnosti Zemlja je izložena „bombardovanju“ električnih talasa iz dubine
svemira, zbog čega sin kreće u potragu preko Sunčevog sistema za davno
izgubljenim ocem ne bi li spasao svet od propasti) bilo bi dovoljno da nam
podari novog oskarovca i ultimativni bioksopski hit.
Umesto toga, dobili smo
jedan od najispraznijih visokobudžetnih filmova u poslednjih nekoliko decenija kod kog se ne zna šta je bolnije –
bačen novac, izgubljeno vreme ili činjenica da nas je Bred Pit uverio koliko je
loš glumac, samo nekoliko nedelja nakon što je pokazao koliko može biti dobar
glumac u rukama iskusnog Tarantina i
u filmu (Bilo jednom u Holivudu) gde
se poruka ne pokušava izmisliti, izfilozofirati, izdići na viši nepostojeći
nivo…
Ukratko, AD ASTRA je imao nekoliko
blistavih trenutaka – jurnjava roverima po Mesecu, prikaz baza na Marsu i
Mesecu, odlična Rut Nega, uvek po našoj meri, ali sve ostalo deluje kao velika
praznina u kojoj pomenuti trenuci lebde poput usamljenih ostrva.
Poruka… Hmm… Poruka.
U principu, slažemo se sa onim što su nam scenaristi ostavili kao lekciju po
koju je Bred došao na kraj Sunčevog sistema, ali da li je moglo da bude
drugačije servirano, na primer, zanimljivije – svakako. Svi smo sami, i trebalo
bi da se u svemu što radimo fokusiramo na ono što je realno. Ko gleda predaleko
ka zvezdama, mogao bi među njima i da zaluta, da se izgubi. Najsigurniji
oslonac uvek ste sami sebi…
To su ta neka opšta mesta kojih se AD ASTRA prilično nespretno dotakao,
ostavljajući nas sa velikim znakom pitanja na kraju projekcije – a gde je sve
ono što nam je obećano u trejleru? Pa u trejleru. Posle odgledanog filma,
zaključili smo da je trejler daleko bolji i uzbudljiviji, pa svi vi koji još
niste pogledali Bredovo putovanje među zvezde, zadovoljite se trejlerom na
vreme. Od filma, slaba vajda….