Kada
je pre više od veka napisao remek-delo Rat
svetova, Herbert Džordž Vels
nije mogao ni da nasluti njegove vizionarske horizonte, ali ni mnogobrojne
televizijske i filmske adaptacije, koje su uz značajne razlike, ipak, imale
zajedničku pouku – smrt i kraj sveta dolaze nevidljivi i odnose sve sa sobom.
Za preživljavanje je jedino bitno – ostati čovek.
Elizabet Mekgovern – jedna od
glavnih heroina serije Rat svetova
(četvrtkom u 22.00 na Foksu), kako je istakla u intervjuu za Novosti, u
stvaranju lika Helen Braun koristila je, kaže, Velsov roman kao polaznu tačku,
budući da serijal ne predstavlja njegovu ekranizaciju. Zato nije osećala
potrebu da pročita knjigu, a nije ni pogledala ranije adaptacije.
–
Radnju ove serije doživela sam kao nešto novo i drugačije, i zbog toga sam
želela da stvorim svoju sliku o „Ratu svetova“ – poručila je zvezda
čuvenog britanskog serijala „Dauntonska opatija“, koja je u
biografiju upisala nominaciju za Oskar, Emi, Baftu i dva Zlatna globusa.
Kako ste doživeli „Rat svetova“ nakon što ste prvi put pročitali scenario?
–
Ako posmatrate seriju kroz njen žanr, onda ćete u njoj videti vanzemaljce,
akcioni spektakl i specijalne efekte. Međutim, „Rat svetova“ više je
od toga. Obratite li pažnju, prepoznaćete tu mnogobrojne i te kako aktuelne
teme. I to ne samo one koje se odnose na problem migranata, a „Rat
svetova“ je dobrim delom priča i o tome. Međutim, mnogo bitniji aspekt
jeste onaj koji nam stiže u vidu nevidljive pretnje iz svemira, koja se samo
može naslutiti u vazduhu, a simbolično bi se mogla povezati sa tematikom
klimatskih promena i fatalnog uticaja ovog fenomena na čovečanstvo. I upravo
zbog toga „Rat svetova“ i jeste važan. Mnogo pre nego što nam iz
svemira priprete vanzemaljci, učiniće to priroda. Okrenuli smo joj leđa, i samo
je pitanje trenutka kada će ih ona okrenuti nama. Tada će početi pravi
„Rat svetova“, a mi ćemo biti njegove prve i najveće žrtve.
Vanzemaljci su već tu. Za našu planetu, to smo mi.
Ipak, u romanu, pa i u seriji, apokalipsa počinje napadom iz svemira?
–
Fikcija, odnosno naučna fantastika kod ove serije samo je sredstvo koje služi
da gledaoca privuče pred mali ekran. U stvari, najvažniji momenat kod
„Rata svetova“ je da se shvati koliko su sve naše podele pred jednom
globalnom pretnjom male i nebitne. Činjenica je da superheroji postoje samo u
stripovima i u filmovima. U stvarnom životu jedino što čovečanstvo može spasti
jeste ideja ujedinjenja. Na heroje ne možemo računati. Radeći na ovoj seriji
stalno sam se pitala da li je moguće da su nama potrebni vazemaljci da bismo se
istinski uplašili za svoj opstanak? Zar na ovom svetu već ne postoji dovoljno
užasnih stvari, od kojih smo većinu sami stvorili, a od kojih bi trebalo da
imamo hronične košmare.
Vaš partner je velikan britanskog glumišta Gabrijel Bern, koji igra vašeg
bivšeg supruga Bila Vorda? Šta je za vas dvoje bio najveći izazov u „Ratu
svetova“?
–
Bilo je sjajno raditi sa Gabrijelom. On je veliki profesionalac i sjajan kolega
koji je učinio da mi svaki trenutak na setu bude poput najluđe zabave. Oboje
smo imali problem da se prilagodimo žanru naučne fantastike, budući da nijedno
od nas dvoje nije veliki ljubitelj serija tog tipa. Najveći izazov bio je
suprotstaviti se nečemu što ne postoji. Imali smo zadatak da zamislimo
vanzemaljce pred nama, a meni i Gabrijelu to nikako nije polazilo za rukom.
Zbog toga smo se na setu uvek smejali do suza. Zamislite da vam jednog dana na
snimanje dođe producent i kaže: „Zamislite da pred vama stoje vanzemaljci
superiorne inteligencije, koji se hrane ljudima, a u čijoj se osnovnoj strukturi,
ipak, nalazi nešto organsko – živo.“ Pa, to je bila nemoguća misija za nas
dvoje. Smejali smo se bez prestanka. Snimajući, zapitkivali smo jedno drugo:
„Kako izgledaju tvoji, šta si sad zamislio?“ Jednostavno, naučna
fantastika u tom smislu nije naš žanr. Ali zato drama jeste, a „Rat
svetova“ je i te kako ozbiljna TV drama o sudbini sveta koja nije nimalo
smešna.
Serija i film „Dauntonska opatija“ zaslužni su za vašu
popularnost poslednjih godina. Koliko je bilo teško otrgnuti se epohi i
otpočeti intergalaktički rat na Zemlji?
–
Bilo je veoma zabavno i oslobađajuće. Kao što ste napomenuli, dugo sam bila deo
„Dauntonske opatije“, za koju me vežu najlepše uspomene. Ipak, bio je
sjajan osećaj iz uštogljenih britanskih kostima uskočiti u košulju i farmerice
i malo se za promenu valjati po prašini (smeh). „Dauntonska opatija“
i njoj slični projekti koje sam radila u poslednje vreme umorili su me, jer su
pred mene dovodili žene sa tako malo prava glasa. Ponekad, jednostavno imate
potrebu da budete neko ko vuče konce, a ne da igrate po tuđem diktatu.
