MRAČNA sudbina novog TERMINATORA!

Uh, uh, uh… Priznanja su uvek najteža. Na primer, ono da vas je jedna od najvećih ljubavi, možda ne potpuno, ali sasvim sigurno – blago razočarala. Taj trenutak kad shvatite da se „vlažni sanak“ vaše mladosti posle nekoliko decenija rastopio u  bledu senku zavodljive lepotice s kojom je danas bez vijagre teško postići nekada podrazumevani akcioni klimaks. Ukratko, „Terminator: Mračna sudbina“ nije toliko loš koliko je loša činjenica da pompezno najavljivani treći nastavak legendarne franšize (uz mentalno brisanje svega što se u međuvremenu dogodilo) morate oceniti sa „nije toliko loš“, umesto sa – genijalno, maestralno, vrhunski, tooooooo….. Kameronova karta za spas kultnog serijala, međutim, pretvorila se u nešto što se dogodilo, a posle svega desetak dana, utisak je kao i da nije moralo.

U vatri iskovan „Terminator 3“, ili šest, kojom god se kategorizacijom vodili, bio je veliki, i na neki način, možda ne baš traljav, ali za njegove tvorce svakako naporan projekat. Ne znamo kako je to u Holivudu, ali u Srbiji makar važi zlatno pravilo – za jednu dobru ideju dvoje je suvišno. A kamoli šestoro. Jer upravo šest pisaca pod producentskom palicom Džejmsa Kamerona stvaralo je priču novog Terminatora. Za nijansu previše, reklo bi se, da bi ta priča koliko god bila dobro koordinirana na kraju podarila film koji bi trebalo da nasledi, pa možda i premaši čuveni „Sudnji dan“.  Upravo zbog te raznovrsnosti scenarista, na kraju smo dobili film koji je bez dvoumljenja sjajna akcija u kojoj glavni junaci i antagonisti stalno jure, jure, jure, biju se, biju se, biju… a u međuvremenu – ništa.

Bez mnogo ideja, a sa potrebom da se prebriše sve što se pod licencom Terminatora prethodnih deceniju i kusur pojavilo na velikom platnu, ekipa novog Terminatora ovom filmu, čini se donela je – mračnu sudbinu. Deluje nam da bi ovo mogao biti izuzetno opasan kamen spoticanja za armagedonsku sagu koja je, ipak, u 2019. morala ponuditi nešto više od komercijalnog hita u pokušaju koji je igrao na sigurnu kartu povezivanja Hamiltonove i Švarcija pred kamerama.

Jer, da se ne lažemo, to je bio i najveći domet ovog filma. Ali da ne ispadne da samo mračimo, iako bi to bilo sasvim u skladu sa Mračnom sudbinom, novi Terminator verovatno je među boljim kinematografskim ostvarenjima koja su se ove godine pojavila u našim bioskopima.

 „Ulazak“ Linde Hamilton u radnju nije mogao biti savršeniji, a još jedan momenat koji je na nas ostavio snažan utisak jeste i scena u kojoj su digitalnom tehnologijom rekonstruisani likovi Sare i Džona Konora, kao i Terminatora iz mlažih dana. Prosto da se zapitate da li ste vi – vi. Ipak, sve to nije bilo dovoljno da se gledaoci u željenim ciframa namame u bioskope, što se, naravno, odrazilo i na prodaju.

Razočaravajući premijerni vikend je za nama – Terminator je zaradio jedva 40 miliona dolara, što je u poređenju sa prethodnim nastavkom, kao i onim pre njega za 2 miliona dolara više u istom periodu, ali, ipak, nedovoljno da bi se isplatio budžet od skoro 160 miliona zelembaća koliko je uloženo u novi nastavak ovog filmskog serijala.

U parama nije sve, kazaćete, a mi bismo vas tu ispravili jer, makar u Holivudu i filmskoj industriji, novac je odavno glavni reper uspeha. Koliko si prodao, toliko si uspeo – glasila bi kraća verzija te misli. Prema toj računici, Terminator je mogao i bolje. A zašto nije – razlozi su brojni.

Ono što se nama čini kao jedan od najvažnjih jeste činjenica da se publika, u odnosu na onu sa kraja 20. veka znatno izmenila, a da se filmska industrija nije adaptirala na novi sistem za čije je funkcionisanje neophodna odlična online komunikacija sa publikom. Kod „Mračne sudbine“ deluje da je taj segment tek formalno ispoštovan i sveden na čin postojanja, a ne i funkcionisanje koje je u njegovoj osnovi. Zbog svega toga „Terminator: Mračna sudbina“, od nas dobija prelaznu ocenu kao sjajna akcija, prazne i na trenutke dosadne radnje. Možete pogledati, ali ne očekujte previše.