Proslavljeni srpski glumac Miloš Biković,
nekoliko puta do sada je govorio o filmu kao univerzalnom „sredstvu
komunikacije“, tačnije načinu na koji možemo da se predstavimo svetu.
On se ponovo dotakao tema koje ovih dana
potresaju naš narod i ponovio da je „udar na crkvu ujednio sve Srbe“,
ali i dodao da nam je neophodno podizanje svesti.
„Kada bismo pobedili primitivizam i
korupciju, a to može da se desi podizanjem kulturne svesti, onda bi nam za
mnoge naše aktuelne probleme, spoljne, unutrašnje, bilo lakše da nađemo rešenje.
Sve te spoljne probleme ne možemo da rešimo dokle god sami sebe uništavamo i
sami sebi ne pomažemo na tom duhovno-kulturološkom planu. „Ne živi čovek samo
od hleba“, nije važna samo ekonomija, nego živi se i od „reči božje“, a to je
kulturna svest kada se prevede na savremeni jezik“, rekao je Biković u
intervjuu „Kuriru“.
Biković je otkrio i šta bismo mi moglu da
uradimo za otpužbe koje stižu s raznih strana, poput onih za genocid.
„Kako nam se to desilo, mogli biste
da pitate nekog istoričara ili nekoga ko je za to kompetentniji. A ono šta
bismo mi mogli da uradimo jeste da ne pričamo šta se desilo i ko je kriv, već
šta možemo da uradimo. Mislim da je to mnogo zdraviji način za razgovor. Koji
su pravci delovanja?“, rekao je Biković i nastavio:
„Na primer, da imamo pet serija o
Nemanjićima. Neka su tri neuspešne, ali oko jedne jako uspešne imaćemo neku
vatru oko koje ćemo moći da se ugrejemo, nešto što ćemo moći da pokažemo
strancima koji žele iskreno da saznaju nešto o nama. Nešto čime ćemo moći da se
prezentujemo, jer je film jedno univerzalno sredstvo komunikacije. Mogli smo da
napravimo film o Mojkovačkoj bici, film o Kosovskom boju, o dinastiji Tvrtka
Kotromanića… Da rehabilitujemo Vuka Brankovića, koji je nepravedno proglašen
izdajnikom. O Prvom svetskom ratu, Tesli, Pupinu, Milevi Ajnštajn. Na tome se
ništa ne radi, niti postoji fond“.
