Iako negativac, mada u seriji “Južni vetar” čije smo veliko finale odgledali pre dve nedelje, nije teško biti loš momak, Ljubomir Bandović u roli Vaja osvojio je srca mnogih fanova.
Sagledate li njegov lik surovog kriminalca i ubice koji duboko u sebi traga za zrnom normalnosti i jednostavnim životom u kom bi, kako je to rekao na kraju svojoj lepšoj polovini, sa suprugom rado otišao negde na odmor daleko od svega, sasvim je jasno zašto je lako voleti kočopernog otpadnika kog je život “preveslao”. A upravo to se Vaju dogodilo na kraju. Platio je ceh za ono što je mislio da jeste, a nikad nije bio.
Vajo Đurašinović, šef crnogorske mafije u „Južnom vetru„, surov do koske, sirov, opor, bez trunke milosti, ubica. Ukratko, to je opis lika kog je Ljubomir Bandović tako originalno sjajno dočarao do najsitnijeg detalja. Međutim, on svog „junaka“ posmatra malo drugačije.
– Čini mi se da svaki zlikovac želi da ne bude to. Kriminalac. Loš čovek. Sve ono sa čime leže i sa čime se budi. Vajo u tom detetu vidi drugu šansu, iskupljenje. Zato se toliko i trudi da uspeju u tome da ga dobiju. Možda da bi u to ucrtao i Božju milost i oprost, jer bi mu to bilo potrebno. Nema trofejnu ženu, već svoju dugogodišnju ljubav. Samim tim veruje da bi to bio novi početak za njih troje – smatra Bandović ističući da je Vajo tipičan čovek slabosti.
– Vajova slabost su njegova prepotencija i izloženost. Vidim ga kao dete koje je vikalo „mogu ja, umijem ja“, a onda su ga zeznuli i pružili mu priliku da se dokaže. Svestan je da je kao nečiji zet dobio da bude šef, i to ga jede. Žena mu, takođe, ne ostaje dužna, i stalno ga podseća na činjenice. Slojevito i zahvalno za igru – otkriva svoj stav o Đurašinoviću glumac dodajući da je njegov Vajo, u stvari, najveći kriminalac u sezoni.
– On je jedan veoma živ čovek sa svojim manama, vrlinama, strahovima. Nekako je i dovitljiv i simpatičan. Svako zlo ide iz slabosti – zaključuje Bandović i konstatuje da su slabosti odlika svih ljudi, ne samo loših.
– Ni ja nisam imun na njih. Slabost mi je lenjost u nekim životnim trenucima, a snagu crpim iz ljubavi prema poslu, nekim ljudima, iz nepravde za koju sam mislio da je moje prokletstvo, a onda uvideo da je moj usud. Nepravde ima mnogo, burno sam reagovao celog života na nepravdu. Sada, kao stariji, reagujem manje burno, ali ubitačnije po nepravednika. Ne mogu da trpim da se slabiji tlači – zaključuje Bandović.