JOJO RABBIT, 2019, Češka, Novi Zeland, SAD 108 min, komedija/ratni/drama; FOX Searchlight
Scenarista i reditelj Taika Vaititi (Tor: Ragnarok) prožima svojim prepoznatljivim humorom i stilom svoj poslednji film, Jojo Rabbit, satiru o Drugom svetskom ratu koja prati nemačkog dečaka (Roman Grifin Dejvis) čiji pogled na svet se radikalno menja kada otkrije da njegova samohrana majka (Skarlet Džohanson) krije jevrejsku devojčicu (Tomasin Mekenzi) na tavanu. Uz pomoć svog idiotskog izmišljenog prijatelja, Adolfa Hitlera (Taika Vaititi), Jojo se suočava sa zaslepljujućim nacionalizmom.
Sledeće prikazivanje: Ponedeljak 7. septembar HBO u 14.35, sreda, 9. septembar HBO u 20.00
Kritika kaže (Ocena na IMDb – 7.9):
„Ono što je došlo kao iznenađenje jeste ostvarenje australijskog režisera, scenariste i komičara Taike Waititija – JoJo Rabbit. Film o odrastanju u Hitlerovoj Nemačkoj i anti ratna satira je, od šest nominacija, odnela nagradu za najbolji adaptirani scenario. Čemu čuđenje?
Američki i evropski mediji i kritičari su mahom razapeli film, te ga okarakterisali kao krajnje „neduhovitog“ i „neuspelu satiru“. U suštini JoJo Rabbit je Inglorious bastards za klince, ali i odrasle sa manje krvi i bez osvetničkih elemenata. Ipak, nisu svi to skapirali. Ili nisu gledali Waititijeve prethodne filmove, poput pseudodokumentarne vampriske komedije What We Do in the Shadows.
Film secira istoriju i patologiju nacizma upravo izrugavanje i ismevanjem istog. Istovremeno, to je priča i o ulasku u surovi i nemilosrdan svet odraslih. Na stranu što i sam ima jevrejsko poreklo (baka sa majčine strane je bila ruska Jevrejka), režiser Waititi ni u jednom momentu ne glorifikuje mračnu istoriju Nemačke. Čak štaviše, likovi nacista su predstavljeni karikaturalno.“ (Vanja Ratković, Noizz.rs)
„JoJo Rabbitna određeni način podseća na Beninijev Život je lep – u smislu jezika kojim, koristeći humor kao odbrambeni mehanizam, govori o holokaustu. Film poseduje i dimenziju koja nije politička, a koja govori o odrastanju i sazrevanju. Nisam čitao kritike, ali ne vidim gde uopšte postoji bilo kakva glorifikacija nacizma. Stavljanje Hitlera u poziciju komičnog lika postoji još od Čarlija Čaplina.“ (Kosta Peševski, dramaturg)
