Reditelj Ivan Ikić dolazi na 14. Leskovački internacionalni festival filmske režije sa filmom „Oaza“, koji je i srpski kandidat za nominaciju za nagradu Američke filmske akademije.
Reditelj otkriva kako je primio vest da je „Oaza“ srpski kandidat za Oskara.
– Nisam očekivao takvu odluku i odluka komisije me je prilično iznenadila. S obzirom na sve kontraverze koje poslednje dve decenije prate ovaj izbor, odluka da „Oaza“ bude kandidat naše zemlje deluje prilično neverovatno, čak i nama koji smo je stvarali. Toliko je nevorovatno da je zbunilo i same medije koji su do sada uvek sa fanfarama pratili kandidate. Ovaj put nastao je muk, a vest o kandidaturi je u novinama bila kraća od prosečne umrlice – kaže reditelj, i dodaje:
– Mene iskreno raduje ako je ovo početak diskontinuiteta i jedna nova šansa za naš film da se jednim ozbiljnijim pristupom uključimo u trku za Oskara i redefinišemo šta od te trke želimo, pošto put kojim smo do sada išli evidentno nije dao nikakve rezultate.
Film se prikazuje na LIFFE festivalu u Leskovcu koji vrednuje režiju.
– Moj prethodni film „Varvari“ je pobedio na festivalu 2015. i ja tada na žalost nisam bio u Leskovcu, tako da je ove godine prilika da se nadoknadi propušteno.
Na pitanje da li je namerno „Oazu“ stvarao kao film o slobodi i kako je ta ideja sazrevala, reditelj kaže:
– Ideja slobode se nužno nameće u filmu u kome junaci žive u jednom zatvorenom, gotovo logosrskom sistemu. Ona je čak i opasnost jer u tom kontekstu može da bude veoma suviše očigledna autorska ideja. U filmu sam tražio način kako ona kroz sitne pukotine u sistemu uspeva da izađe na površinu u jednom veoma iskrenom i bolnom obliku.
„Oaza“ je film i o onome što skrivamo – emocijama koje bujaju, a koje potiskujemo eliminišemo danas.
– Moja ideja je bila da gledalac makar tokom trajanja filma uđe u svet mojih junaka i proživi sa njima to vreme glajući na svet iz njihove perspektive. Onoliko koliko dopustite da vas film uvuče u sebe, toliko je snažna emotivna katarza kada se film završi. Ovo je film koji svakako ostavlja posledice na gledaoce i te posledice uopšte ne prolaze brzo i lako i uopšte nije bezbolno na kraju.
„Oaza“ nije tipičan projekat, na ivici je eksperimenta. Reditelj otkriva kako se snalazio u tim nesigurnim vodama:
– Ta nesigurnost i neizvesnost je ono što mene u rediteljskom smislu motiviše. Mislim da film nastaje u tom našem suočavanju sa napoznatim u trenutku kada svaki plan propadne i kada sve ono što smo mislili da kontrolišemo postane sasvim van naše kontrole. U toj situaciji se najbolje snalazim. To je moj prostor kojim najbolje vladam. Tu počinje režija.
U rediteljskom pristupu najvažnije tokom snimanja mu je bilo da očuva kontinuitet.
– Film se svakodnevno raspada pred vama na snimanju i vi kao reditelj pokušavate na sve načine da vratite u okvire vaše zamisli – kaže reditelj.
Foto Printscreen YouTube Fame Solutions
Pratite nas i na društvenim mrežama INSTAGRAM i FACEBOOK
Izvor: filmitv.rs/Telegraf
