Dragan Bujošević – Serije sa RTS odlaze zbog NOVCA i procedura

Sa RTS-a su otišle dve serije, „Ubice mog oca“ i „Senke nad Balkanom“. Serija „Koreni“ nije otišla, jer ona nema nastavak. Ali u slučaju odluke produkcije Eye to eye da sarađuje sa „Junajted grupom“ umesto sa RTS, važi pravilo broj jedan: serije sa RTS odlaze zbog novca.

Uz sporadične izuzetke, samo je RTS nekada snimao serije, a od 2015. je dramatično povećao broj premijerno emitovanih epizoda. U 2014. godini RTS je emitovao 23 sata novog serijskog programa. Ove godine će emitovati preko sto sati, pet puta više nego pre četiri godine.

I sve su to u pravom smislu reči domaće serije, scenarije za njih pišu domaći autori, režiraju ih ovdašnji reditelji, glume naši glumci uz minimalno učešće glumaca iz bivše Jugoslavije. Serije koje emituju druge televizije mnogima izgledaju kao domaće, ali to jednostavno nisu jer su rađene po licencnim scenarijima nastalim u Francuskoj, Španiji, Engleskoj.

Sve televizije su shvatile da su serije najgledaniji program. Zato jedna televizija od 19.00 do 22.00 prikazuje tri-četiri turske serije, a druga od 20.00 do 23.00 emituje tri serije. RTS domaće serije emituje od 20.00 do 21.00 i od 22.00 do 22.30.

Osim televizija sa nacionalnom frekvencijom, značaj serija shvatili su i telekomunikacione kompanije i kablovski emiteri, čiji su prihodi neuporedivo veći od prihoda bilo koje televizije. Tako su se u trku za kupovinu serija uključili i „Junajted grupa“ i „Telekom Srbije“.

I upravo je „Junajted grupa“, u kojoj je i kablovski operater SBB, „otela“ RTS-u prvu seriju „Ubice mog oca“. Autori scenarija ponudili su RTS-u da uloži novac u taj serijal u vreme kada nikome drugome nije padalo na pamet da je snima. Scenario za 10 epizoda serijala dobio je pozitivne ocene urednika serijskog programa RTS-a, i ja sam odlučio da počnemo sa snimanjem.

Prirodno je da smo hteli da radimo nastavak. Rekli smo to i autorima i tražili strpljenje, jer u tom trenutku nismo znali kako će se RTS finansirati u narednoj godini. Dakle, tog momenta mi nismo imali nijednog dinara za narednu godinu. To je iskoristila „Dajrekt medija“ (deo „Junajted grupe“) i ponudila je autorima serijala da rade za njih. Oni su pristali. A po našim izvorima, za to su dobili znatno više novca nego što je RTS platio za prvu sezonu „Ubica mog oca“.

Ne znam da li je autore zanimalo gde će da bude prikazano njihovo delo i da li su o tome razgovarali sa „Dajrekt medijom“. Znam da je „Dajrekt medija“ predložila RTS-u da serija bude prvo emitovana na Top kanalu, a potom i na našem Prvom programu. Rekli smo da možemo da kupimo drugu sezonu serije samo ako ona premijerno bude emitovana na našem Prvom programu. „Dajrekt medija“ nije pristala na to. Potpuno se drugačije ponaša „Telekom Srbije“. On je ponudio da zajedno sa RTS-om finansira neke serije koje će premijeru imati na našem Prvom programu, čak iako je „Telekom“ većinski vlasnik. Štaviše, „Telekom“ će prodati RTS-u za premijerno emitovanje i neke serije čiji je isključivi vlasnik.

„Ubice“ su bile prva serija koja je napustila RTS. Do tada, u ugovorima koje je sklapao RTS nije bilo klauzule da se nastavak serijala prvo mora ponuditi RTS-u, jer niko drugi osim RTS-a, uz možda dva izuzetka, i nije snimao serije i one nisu imale gde da odu. Naravno da ne može da piše u ugovoru da se zabranjuje nekome da nastavak radi van RTS-a. Može da piše samo da prvenstvo ponude ima RTS. I to RTS unosi u sve ugovore posle iskustva sa „Senkama nad Balkanom“.

Već čujem pitanje – zašto to niste uradili posle odlaska „Ubica“? Samo zato što smo ugovor za „Senke“ potpisali pre odlaska „Ubica“, i što se ta izmena mogla uneti samo uz saglasnost druge strane, koja nije želela da sebi naknadno vezuje ruke.

I u slučaju „Senki“ važi pravilo broj jedan: serije sa RTS-a odlaze zbog novca. Po našim izvorima, autor „Senki“ Dragan Bjelogrlić dogovorio se sa „Dajrektom“ da radi dve sezone „Senki“, seriju „Žigosani u reketu“ i film o Tomi Zdravkoviću. Takav dogovor sa RTS-om je nemoguće napraviti. Zašto? Zbog pravila broj dva: serije sa RTS-a odlaze zbog procedura.

Prvo, postoji ograničenje koje kaže da sa jednim autorom može da se u određenom vremenskom periodu potpiše ugovor na najviše toliko i toliko evra. Dakle, po procedurama RTS-a ja ne mogu da potpišem ugovor sa Bjelogrlićem čak ni za dve sezone „Senki“, niti takav ugovor može da odobri Upravni odbor.

Procedure znače još i da za serije čija je predviđena cena iznad određenog novčanog iznosa odluke donosi Upravni odbor, na predlog generalnog direktora. To ponekad uzima strašno mnogo vremena, a u slučaju „Senki“, oko šest meseci, u kojima autor jede svoju crnu džigericu pitajući se da li će uopšte da završi seriju i da li će ona ikada da bude emitovana, a generalni direktor ima jednaku muku pitajući se da li će imati seriju koju je najavio, šta će emitovati nedeljom u 20 časova, kako da pravda pare ako serije uopšte nema…

Procedure znače i to da, za razliku od, na primer, „Junajted grupe“, RTS ima urednike serija i ima svog supervizora produkcije sve vreme priprema za seriju, snimanja i postprodukcije. Urednik serije, po ugovorima, ima pravo da traži izmene od autora, da kontroliše da li sve ide po scenariju… Supervizor produkcije RTS-a takođe prati snimanje, poštovanje knjige snimanja, koliko je scena snimljeno svakog dana, mesečno proverava račune o potrošenim parama i tek pošto on odobri te račune autori dobijaju novu tranšu novca od RTS-a da nastave snimanje. Autori serija sve ove muke nemaju kada rade za „Junajted grupu“.

Procedure znače i da RTS razgovara sa autorima o seriji tek na osnovu scenarija za tri epizode i sinopsisa za sve ostale. Za „Junajted grupu“ je dovoljno da je serija dobro prošla na RTS-u, ne treba im nijedno slovo sinopsisa ili scenarija. Tako je i dogovorena saradnja za snimanje „Vremena zla“ (tri knjige) i „Vremena smrti“ (četiri knjige). Zašto se i RTS ne ponaša kao „Junajted grupa“? Zato što svetsko iskustvo pokazuje da je gotovo beznačajan broj serija koje su u drugoj ili trećoj sezoni beležile rezultate iz prve sezone i zato što nijedan autor nije dovoljna garancija da će dve različite serije, pa čak i drugu sezonu iste serije, napraviti jednako dobro. Nisu podjednako dobri ni svi filmovi Kopole, Makavejeva, Spilberga, Žike Pavlovića, Godara, Điđe Karanovića. Zato su, valjda, „Koreni“ skoro dva puta gledaniji od „Čizmaša“, iako ih je radila ista produkcijska kuća – Eye to Eye.

I, konačno, nemojte da verujete autorima serija koji kažu da će imati istu gledanost na Top kanalu ili nekoj drugoj nacionalnoj televiziji kao na RTS-u. Lažu vas, debelo. Kao dokaz, novodim prosečne rejtinge, šerove i broj gledalaca serije „Ubice mog oca“. Rejtinzi: RTS – 19,1; Prva – 7,3; Top – 1,6. Šerovi: RTS – 38,6; Prva – 18,2 i Top – 3,3. Prosečan broj gledalaca po epizodi: RTS – 1.917.000, Prva – 929.000, Top – 160.000.

Foto Promo