Iako
je često govorila da je gluma njen hobi Jelena
Gavrilović je negde uvek znala da je ona jedino čini srećnom. Donela joj
je, kaže, radost, jer radi ono što voli i zbog toga se oseća ispunjeno i
privilegovano. Gluma je njen život i za nju, ističe, ne postoji alternativa.
Pažnju javnosti privukla je u reklami za jednu banku sa prepoznatljivim
„može“, a potom je mnoge zaintrigirala kao žestoka i opasna Tatjana u
popularnoj domaćoj seriji „Istine i laži“. Šarmantnu glumicu uskoro
ćemo gledati i u drugoj sezoni strane serije „Predstraža“, koja
počinje 15. avgusta, od 21.00, na kanalu Saj-faj.
–
Došla sam na kasting za seriju ne znajući o čemu se radi, pošto nisam pogledala
prvu sezonu. Zvali su me za drugu ulogu, da bi mi kasnije ponudili lik Sane,
koji igram. Tako da kada ideš na audiciju nikad ne znaš šta ćeš na kraju da
dobiješ. A u tome je i draž glumačkog zanata – sve je nepredvidivo do
poslednjeg trenutka.
Domaći glumci se retko kad u inostranim projektima pojavljuju u većim
ulogama. Kako ste reagovali kada ste saznali da je jedna od njih pripala baš
vama?
–
Bila sam iznenađena, nisam to očekivala, ali i veoma srećna. Sjajno je kada
dobijete takvu šansu, odnosno ulogu koju morate pre svega da istražujete. Teško
je kada igrate na jeziku koji vam nije maternji, koliko god da se trudite uvek
imate barijeru. Bez obzira na to što se danas podrazumeva da znate engleski,
nije lako kada razmišljate na jednom jeziku, a govorite na drugom. Tako da sam
prva dva dana snimanja počela i da sanjam na engleskom, budila sam se u znoju i
pričala engleski, razmišljala o liku. Ipak, to je za mene fantastično iskustvo.
Možete li nam malo razotkriti vaš lik?
–
Nažalost, ne mogu mnogo da vam kažem. Zove se Sana, najpre je najavljena kao
Čunđin, ali u dogovoru sa produkcijom odlučila sam da to promenim. Inspirisala
me latinska izreka „Mens sana in corpore sano“ – u zdravom telu zdrav
duh. Ona je isceliteljka, leči ljude na posebnom mestu i povezana je sa likom
Gereta. To je sve što smem da otkrijem.
Kako ste se snašli u svetu fantazije, budući da je ovo nešto potpuno
drugačije od svega što ste do sada radili?
–
Da, nikad nešto slično nisam igrala. Kod nas se zapravo takve stvari i ne
snimaju. Za ovu seriju je bitno da se istakne da je izvršna produkcija srpska,
80 odsto naših je radilo na njoj – od direktora fotografije, asistenta režije
do kostimografkinje Ivane Vasić. Zato je važno da se pogleda, jer mi zaista
umemo kada imamo mogućnosti. Imamo fantastične filmske umetnike i radnike.
Koliko je drugačiji rad u inostranoj produkciji?
–
Stranci dolaze kod nas zato što im je jeftinije da snimaju. Imamo i veoma
kvalitetne filmske radnike i sve im je pristupačnije. To nije ništa novo. Godinama
redovno odlaze i u Mađarsku, Bugarsku, Rumuniju, snimaju baš mnogo po
jugoistočnoj Evropi. S obzirom na to da poslednjih nekoliko godina živim na
setu, mogu samo da konstatujem da stranci jednostavno shvataju šta je
šou-biznis i znaju da ne mogu da naprave dobar proizvod ako nemaju ideju i
sredstva za to.
Da li ste se družili u Beogradu sa kolegama iz serije?
–
Iako sam imala scene samo sa dva lika, na setu smo se svi družili i bilo nam je
zabavno. Sve kolege su zaista divne. Toliko su se saživeli sa Beogradom, da mi
i danas pišu koliko im nedostaje i kako im je ovde bilo lepo. Drago mi je da
smo ih tako ugostili.
U veoma popularnoj domaćoj telenoveli koja se nedavno završila odlično ste
se snašli u vrtlogu istina i laži. A kako vam to ide u životu?
–
Iskreno, u životu se uopšte ne snalazim u vrtlogu istina i laži. Shvatila sam
da je najlakše reći istinu, da je najisplativije. Nisam osoba koja može da živi
tako da obmanjuje i sebe i druge. Sigurna sam da to nikome nije donelo sreću.
Tatjana koju ste igrali izazvala je različite reakcije publike, a kako
biste je vi okarakterisali?
–
Nikada je nisam videla kao negativca. Mislim da svako zlo dolazi iz
nesigurnosti i kompleksa i upravo sam je na taj način branila. Ona samo nije
imala sreće. Nadam da ćemo imati šansu da vidimo šta će se i dalje dešavati sa
njom. To sada niko ne zna. I ljudi su je zavoleli. Uopšte mi nije jasno kako su
se saživeli sa njom. Ali život je i tako pun nepredvidivih okolnosti. Nikada ne
znate šta na kraju može da ispadne u životu, pa i u seriji.
Da li vam je ova uloga pomogla da se izvučete iz lika koji reklamira banku?
Šta je ljudima na ulici kada vas vide prva asocijacija – Tatjana ili
„može“?
–
Kada sam snimila prvi put reklamu za banku, a prošle su godine, znali su na
ulici da mi dobace: „Jelena, može li?“ Posle su došli drugi projekti,
od šou-programa „Tvoje lice zvuči poznato“, do serija
„Sinđelići“, „Selo gori, baba se češlja“, „Ubice mog
oca“ … i stvari su se malo promenile. Sada me već sve više njih zove
Jelena. Ipak, drago mi je kada me publika poistovećuje sa likovima koje igram,
pa zato i jesam glumica.