RECENZIJA: NOŽ U LEĐA – I POARO bi uzviknuo BRAVO!!!

Teški smo na ukusu, deljenju zvezdica, titula i priznanja, ali kada vas domaća, a i strana kinematografija iz meseca u mesec naplaši svakojakim ostvarenjima u kojima ne znate šta je gore, crnje, dosadnije, onda je sasvim opravdano da u bioskop ideš sa očekivanjima obojice čuvenih gunđatora iz Mapetovaca. Ipak, kraj novembra doneo nam je prijatno iznenađenje. Film u duhu starih klasika inspirisanih misterijom, intrigantnim zločinom u Kluedo stilu, sjajnom glumačkom postavom i još boljom raspodelom uloga na paleti živopisnih karaktera. Naravno, govorimo o delu Nož u leđa reditelja Rajana Džonsona (Ratovi zvezda: Poslednji Džedaj), koji je u domaće bioskope pristigao 28. novembra, a mi smo ga pogledali u sjajnoj atmosferi bioskopa Cine Grand Kapitol Rakovica.

To kišno veče ovaj film, čija minutaža nije za bacanje (malo „jače“ od dva sata), prekratio je, pre svega dobrim zapletom koji naizgled deluje „lako provaljiv“, a u stvari kao i svaki dobar krimić krije začkoljicu koja sve menja. Dalje, iako je reč o zločinu koji jednu porodicu dovodi u prilično kompromitujuću situaciju u kojoj sve maske padaju i pokazuju se prava lica do juče najboljih sinova, ćerki, braće i sestara, pričom provejava odličan crni humor koji tešku temu i pomenutu minutažu čini veoma pitkom. Najsnažniji utisak, svakako, ostavlja glumačka ekipa snažna kao bedem koja ovom filmu nije dozvolila da ustukne ni milimetra pred svim izazovima kojih u kvalitetnom trileru uvek ima na pretek.

Stavite li samo u liniju Danijela Krejga, Džejmi Li Kertis, Toni Kolet, Krisa Evansa, Anu de Armas, Majkla Šenona… možete samo zamisliti kakav „živi zid“ od  kvaliteta i talenta vas očekuje na velikom platnu. A oni su ovog puta opravdali svaki pedalj svoje karijere i zvezdanog sjaja. I učinili Nož u leđa jednim od filmova koji će sigurno „ostati“ i kroz TV emitovanja nam se vratiti nebrojeno puta.

Radnja filma Nož u leđa vrti se oko porodičnog okupljanja koje krene po zlu nakon smrti 85-godišnjeg Harlana Tombija, glave porodice. U njihov porodični dom dolaze dva detektiva kako bi istražili smrt i otkrili skrivene porodične tajne. Svaki član porodice postaje sumnjiv, pa čak i sporedni likovi koji se pojavljuju tokom filma.

Nema tu mnogo bogate scenografije, sspecijalnih efekata, previše menjanja kadrova. Sve je u glumi, magiji dobre priče, i za divno čudo – nedostatku ambicije da se stvori blokbaster, već da se umesto toga gledaocima podari jednostavan dobar film. Dakle, dragi naši, vreme je da ponovo uključimo mozgove i pozabavimo se onim što glumci izgovaraju, a ne samo onim što pred kamerama izvode.

Poruka filma, prema nama barem, izuzev one glavne da se ne isplati biti papak i smeštati drugima zločin, jer to nije lepo, a i na kraju, ipak, završiš u ćuzi, je to da Nož u leđa sjajno psihološki nijansira ljudsku prirodu. Savršenih porodica, činjenica je, nema. Možemo se voleti, mrzeti, glumiti i folirati, ali kada šuške zašuškaju na videlo uvek izađe najgore, ali i najbolje u ljudima. I sigurni smo da će se svako prepoznati u nekom trenutku ovog filma, jer je on ipak priča o ljudima, našim slabostima i tom prirodnom instinktu – da zabodemo nož u leđa.

Nama se Nož u leđa dopao, a ako ste i vi raspoloženi za Kluedo na velikom platnu – trk u bioskope! Nećete se pokajati!