INTERVJU Jelena Bajić Jočić, rediteljka serije “Psi laju, vetar nosi”: Ne smemo da zaboravimo decu sa Kosova!

Pre sedam godina debitovala je kao reditelj na velikom platnu i za film “Led” osvojila mnogobrojna priznanja na međunarodnim festivalima. Subina je tako htela da sa ovim dramskim ostvarenjem veliki Velimir Bata Živojinović završi svoju bogatu filmsku karijeru, a da do tada izvršna producentkinja kuće Contrast studiosJelena Bajić Jočić otpočne svoju režisersku. Posle “Leda” bilo je samo pitanje trenutka kada će Jelena ponovo stati iza kamere i uzviknuti: “Akcija!” Ispred sebe je imala veliki zadatak, morala je da opravda priznanja koja je pobrala sa filmskim prvencem. I prilika joj se ukazala pre dve godine. Po tekstu svog oca i proslavljenog reditelja, scenariste i glumca, Radoša Bajića, započela je snimanje serije “Psi laju, vetar nosi” (subotom u 20.05 na RTS 1). Elegičnu komediju sa elementima groteske u čijem središtu je familija Stvarić i mali ljudi periferijskog mikrokosmosa. Uspeh ni ovog puta nije izostao. Prvi ciklus “Pasa” proglašen je za najgledaniju domaću seriju 2017/2018, a piplmetri i ove sezone kažu da su “Psi” ubedljivo najgledaniji igrani program na domaćim televizijama. Do velikog finala serije ostalo je još dve epizode, a tim povodom razgovaramo sa Jelenom Bajić Jočić.

Serija “Psi laju, vetar nosi” ulazi u finiš druge sezone. Scenarista Radoš Bajić najavio je da će priča napraviti zaokret i u poslednje dve epizode povesti gledaoce iz komedije u dramu. Biće, kako je rekao, i tragičnih momenata. Da li treba da strahujemo nad sudbinom Stavrića?

– Serija “Psi laju, vetar nosi”, naizgled laka komedija, zapravo je metaforična priča o eroziji našeg društva u moralnom, duhovnom pa i materijalnom smislu. Stavrići kao prototip porodice koja je proterana sa vekovnog ognjišta, nikad ukorenjena u novu sredinu, na ivici egzistencije, na društvenoj margini opstaje zahvaljujući sitnim mahinacijama. Ipak, kada se dublje zađe u suštinu, biva jasno da su svi oni, zapravo, žrtve . Sudbina Stavriće u poslednjim epizodama vraća na tačku njihovog porekla – na Kosovo. Kraj naše serije je snažna metafora.

Kao u poslednjem ciklusu “Selo gori, a baba se češlja” ponovo ste “čačnuli” srpsku “rak ranu” – Kosovo, i predstavili bolnu realnost naših ljudi u južnoj prokrajini. Koliko je važno da se “najskuplja srpska reč” često izgovara kroz umetnost kako joj ne bismo snizili “cenu”?

– Dok šetamo Kalemegdanom ili pazarimo u prepunim tržnim centrima, čini se kao da Kosovo nije naš problema. Ipak, ne smemo dopustiti da zaboravimo ljude koji na samo stotinak kilometara od naše svakodnevice žive pod stalnim terorom, u strahu, u teškim životnim uslovima. Važno je da ne zaboravimo decu koja žive sa nepravedno oduzetim pravom na detinjstvo, radost, igru i slobodu. Naša dužnost je da o tome govorimo, podsećamo i skrećemo pažnju.

Da li nam poslednja epizoda ostavlja odškrinuta vrata za povratak u živote Stavrića? Možemo li da se nadamo trećoj sezoni?

– Iako su “Psi laju, vetar nosi” najgledanija serija ove sezone, ovo će biti kraj priče o Stavrićima.

Možete li da napravite paralelu između prve i druge sezone? Šta kažu piplmetri – koja je bila gledanija, a kakvi su komentari gledalaca?

– Sa prvom sezonom postavili smo temelje priče i bili izuzetno gledani, ali drugi ciklus je otišao korak dalje u svakom smislu, kako scenaristički, tako i rediteljski, vizuelno i glumački. Svi smo se nekako dobro osećali tokom stvaranja novih epizoda. Unete su razne novine, ubrzani tokovi i ritam i dobili smo zaista izuzetnu savremenu, autentičnu domaću seriju koja osvaja srca publike iz subote u subotu. Drugi ciklus “Pasa” je najgledanija serija ove sezone, a rejtinzi rastu sa svakom novom epizodom. Svake subote gleda nas više od 1.500.000 ljudi!

Sa drugim ciklusom uveli ste velike novine i pomerili granice na domaćoj televiziji. Mnogi su hvalili vaš način režije, između ostalog i sloumoušn efekat koji je trenutno popularan u svetu, a sa kojim se do sada nismo susretali u našim serijama. Ugostili ste holivudsku glumicu Anu Aleksander, izazvali veliku medijsku pažnju dodelivši ulogu seljanke Ceci Bojković koju prvi put glumi u karijeri… Moglo bi se reći da ste i sebi na neki način zadali veliki zadatak za budući projekat?

– Trudimo se da budemo bolji iz projekta u projekat, da ostanemo na visini zadatka. A zadatak je zahtevan kada imate armiju gledalaca koji prate vaš rad. Contrast studios je za ovih 15 godina rada izgradio značajnu referencu kako kod saradnika i kolega, tako i kod publike. Veoma je teško ne izneveriti ni jednu ni drugu stranu, ostati dosledan, tačan a opet nov i autentičan. Iza svega toga stoji veliki rad, zalaganje, promišljanje i tim proverenih saradnika. Mi ideje krčkamo dugo, tekstove pišemo i proveravamo, brišemo pa ponovo pišemo, postoje procesi koji imaju svoje trajanje i mi negujemo taj tradicionalni pristup stvaranja. Zahvaljujući tome – trajemo. I svaki novi poduhvat je novi izazov kojem pristupamo kao da nam je prvi u karijeri.

Iako iza sebe ima karijeru dugu pet decenija, Ceca Bojković je rekla da ima veliku tremu pred emitovanje epizoda sa njenim likom. Uspeli ste da nam je predstavite onako kako niko dosad nije. Kako ste uopšte došli na ideju da legendarnu Emiliju Popadić smestite u tragičan lik Milanke?

– Rekla bih da volim da prkosim trendovima, šablonima i da se klonim predrasuda. Otuda i ideje na koje se ne bi baš odvažili mnogi. Tako sam Tihomira Tiku Stanića, večitog intelektualca smestila u ulogu luzera Stavre. Izazov je bio zamisliti predivnu i veliku Svetlanu Cecu Bojković, večitu gradsku damu u ulozi seljanke, žene hajduka, usamljene majke i bake koja živi u napuštenom srpskom selu na Kosovu sa svojim psom i kravom, opkoljena šiptarima. Moram reći da sam bila presrećna kada je Ceca prihvatila ulogu doživeći je kao veliki izazov. Divno smo sarađivale. Iako je snimanje bilo veom naporno, u teškim uslovima rada usled obilnih kiša, Ceca je zaista veliki profesionalac i divna glumica koja je sa mnogo strpljenja i predanosti prišla ovom zadatku. Veoma sam joj zahvalna. Verujem da će gledaoci uživati gledajući je u ovoj ulozi.

Dokle ste stigli sa pisanjem svojih tekstova? Možemo li uskoro da očekujemo priču iz vašeg pera na TV ili filmu?

– Projekat koji će biti kompletno autorski moj planiram, on se kuva dugo i lagano. Ne bih o njemu još govorila.

Za kada je planirano snimanje i emitovanje serije po romanima „Muška azbuka“ i „Azbuka mog života“?

– To je projekat kojem se jako radujem. Snimanje ovog planiramo za 2020-21.