Serija “Kalkanski krugovi”, porodična drama prožeta elementima misterije, čiji scenario potpisuje Đorđe Milosavljević, a režiju Milan Karadžić, privedena je kraju. Svakog vikenda na RTS 1 i Superstar TV pratili smo sukob dve porodice sela Dola, koje kriju tajnu čuvanu decenijama.
Ivana Zečević, koja tumači Dejanovu ćerku Mionu, otkriva da su tokom snimanja bili na terenu skoro dva meseca. To je za nju i ekipu bilo pravo uživanje. Snimali su u selu Jelovik i nešto malo u Beogradu.
– Prvih pet dana smo radili emotivno najzahtevnije scene. To je težak zadatak jer je bio početak, a uleteli smo u “stomak” serije. A i ogromnu ulogu je igralo to da nam je set bio usred šume. Priznajem da nije bilo većih problema. Izdvojila bih možda manjak vremena u nekim određenim momentima za još koji kadar. I, eventualno, različitosti koje mene samu dele od Mione kao fiktivnog lika. Ali, ne bih to predstavila kao problem, već kao slatke muke ovog posla – priča Ivana Zečević i otkriva koje scene su joj, tokom snimanja, izmamile suze.
– Bilo je mnogo suza, sa skoro svim likovima jer sam se kroz proces i lično vezala sa celom pričom. Bili smo izolovani na selu i nekako, čovek ne može da se ne poveže. Ali bih morala da istaknem scene sa likovima koje tumače Žarko Laušević, Pavle Mensur, Vojin Ćetković i Lazar Nikolić. Definitivno ću najviše pamtiti prve dane snimanja jer su bili veliki izazov za mene. Nakon toga i scene sa veštačkom kišom i sve “juriše” po šumi. Bilo je jako zabavno, a i naporno u isto vreme.
Njena koleginica Nina Nešković igra Milanku, devojku koja se sa studija u Beogradu vraća u Dol, gde joj živi porodica. Ima svoju intimnu dramu i razlog zašto mora da se vrati kući.
– Kako se priča razvijala, zavisila je i njena odluka gde će ostati da živi. Inače, nije bilo tehnički teških scena. Ekipa, lokacije, domaćini, vremenski uslovi, sve nam je išlo na ruku pa je zaista bilo uživanje raditi. Bilo je mnogo glumačkih izazova, to je ono što to je uvek uzbudljivo i zahtevno. Mada situacija sa pandemijom dosta je ometala i prolongirala samo snimanje. Imali smo sreće da smo ipak uspeli da završimo bez zdravstvenih problema u ekipi. Privatno je na setu bilo samo suza od smeha, jer mnogo smo lepo radili – ističe Nina Nešković, dodajući da je ovo bio veoma kompleksan projekat pa samim tim i težak za realizaciju.
– Najveći kvalitet priče je taj što svako može da se identifikuje sa određenim likom iz serije, životom, pričom. Sve o čemu govorimo je vrlo realno što bi sigurno potvrdilo svako manje mesto u Srbiji. Svuda postoje dugo čuvane tajne, mistika i nerešeni odnosi. Nadam se da smo to uspeli da što vernije približimo gledaocima. Ovo je odlična porodična serija i zbog žanra, jer ostavlja prostor da sa malo otkrivenih detalja sami zaključujemo i smišljamo konačan ishod – tvrdi Nina.
– Saradnja sa Žarkom je bila neverovatna. Mnogo sam naučila, nadobijala se saveta, podrške i razumevanja. Zaista sam izašla sa jednom ozbiljnom glumačkom školom sa ovog projekta, zahvaljujući njemu. Pamtim dve scene, emotivne, teške i istinite, pa mi iz tih razloga nije bilo lako da odvojim fikciju od realnosti – priča Ivana, a Nina se nadovezuje:
– Maestralni Žarko Laušević u ulozi Velibora, izaziva osećaj divljenja. Nisam nažalost, imala direktne scene sa njim ali uživala sam gledajući seriju. On je pravi primer za nas mlade glumce kako se odnosi prema poslu i posle toliko duge karijere.