Đorđe Milosavljević, scenarista serije PREŽIVETI BEOGRAD – ovo je gorko-slatka bajka o sazrevanju!

Još jedna domaća igrana serije u raskošnoj jesenjoj programskog šemi TV Pink na programu je od subote, 12. oktobra u 21.00. Reč je o serijalu Preživeti Beograd, koja je potvrdila uspešnu saradnju TV Pink i Contrast studiosa, na čijem je čelu legendarni Radoš Bajić sa svojom porodicom. Ovoga puta, Bajići su izabrali autorski tim, te režiju potpisuje Đorđe Stanimirović, a scenario Đorđe Milosavljević, dramaturg i pisac bogate radne biografije, jedan od najcenjenijih i najangažovanijih scenarista današnjice.

Po rečima Milosavljevića, serija Preživeti Beograd je priča o mladim ljudima koji dolaze u glavni grad iz udaljenih ruralnih sredina, da bi ovde započeli novi život, ali i razrešili  porodične probleme od kojih ne mogu pobeći.

– Ako bih tražio neku najtačniju žanrovsku odrednicu, to bi bila savremena, komična, gorko-slatka bajka o sazrevanju – precizira Milosavljević i otkriva da je dramski predložak za seriju nastao još pre nekoliko godina. –  Iz sastanka sa Radošem Bajićem i ekipom Kontrasta otvorila se mogućnost da se rad na njoj nastavi, upravo za televiziju Pink. Relativno brzo, evo nas pred televizijskom premijerom.

Kakvi su vaši utisci nakon odgledane prve dve epizode?

– Najsnažniji utisak ostavile su svakako četiri mlade glumice – Nina Nešković, Tamara Šustić, Lenka Petrović i Bojana Stojković, koje su svoje uloge izvele ubedljivo, vešto i snažno. Pravo je zadovoljstvo gledati ih i uveren sam da ih očekuje velika glumačka karijera. Ovo je moja prva saradnja sa rediteljem Đorđem Stanimirovićem i direktorom fotografije Predragom Jočićem, koji su zaista demonstrirali i profesionalnost, i veliku energiju i iskren entuzijazam glede projekta. Na kraju, bitno je što u produkcionom pogledu serija izgleda reprezantativno, sa mnogo objekata i velikom ekipom ispred i iza kamere.

Rođeni ste u Ivanjici, koliko je ovo i autobiografska priča i kako pamtite vaš dolazak u Beograd?

– I Ivanjica i Kragujevac, u kom sam odrastao, možda jesu manji, ali su urbani koliko je to i Beograd, pa prelazak i nije bio tako težak… Priča u seriji data je pak u dramski najsnažnijem mogućem obliku, pa junaci stižu u Beograd iz izuzetno malih, ruralnih sredina, pa dolazak u velegrad za njih zaista predstavlja istinski šok i ogromnu promenu.

Priča je univerzalna, svaki univerzitetski grad je proživljava. Možete li da zamislite vaš scenario na kineskom, nemačkom ili engleskom jeziku i šta bi moralo da se menja u tom slučaju?

– Mislim da je raskorak između urbane i ruralne kulture vrlo živ u savremenom svetu, i stoga bi priča mogla da oživi na svakom od pomenutih jezika. Naravno, Preživeti Beograd bavi se srpskim specifičnostima ovog raskoraka. U svakoj adaptaciji trebalo bi tražiti ekvivalente tih lokalnih specifičnosti.

Po čemu se „Preživeti Beograd“ izdvaja od ostalih igranih serija?

– I sam se bavim pričama koje istražuju mračne apsekte naše stvarnosti, ali je ova priča prosto drugačija. Pratimo je iz vizure junakinja koje su u svojoj osnovi dobra, lepa i pristojna ljudska bića. U skladu sa njihovim karakterima dramski ton serije je romantičan, nekad čak i sentimentalan, ali uvek pozitivan i optimističan.