Pristupačan program – Kučke planine su vekovima hranile pripadnike plemena Kuči. Sve do pedesetih godina prošlog veka Kučima je stoka bila glavni izvor prihoda, a ona nije mogla da opstane bez planine, koja je bila njihova hraniteljica.
Početkom jula, buljuci ovaca kretali su iz kučkih sela i u nekoliko talasa ulivali se u kameno more kučkih planina. Čitave porodice selile su se sa stokom u planinu, gde su ostajale sve do kraja oktobra.
Život na planini je bio podređen stadima i proizvodnji belog mrsa, a katunari su boravili u stočarskim staništima karakterističnim za ovaj kraj, savardacima i u gladama, kolibama građenim od kamena i drveta. Planina je bila svojina celog plemena, ali se tačno znalo gde su čiji katuni i gde je ko mogao izgoniti stoku na ispašu.
Kučke planine, koje zauzimaju ogromno prostranstvo od 200 kvadratnih kilometara, protežu se uz granicu sa Albanijom i imaju više od 20 planinskih vrhova sa oko 2 000 metara, tako da je život na katunu bio surov i težak. Otežavalo ga je dodatno snabdevanje vodom jer su Kučke planine, uglavnom, bezvodne.
Da bi obezbedili vodu za piće, za svakodnevne potrebe i za pojenje stoke, katunari su „brali sneg“, kako to oni ovde zovu. Odlazili su do vrtača i pećina u kojima se i tokom leta zadržao sneg, često udaljenih i po nekoliko kilometara od katuna i ledene gromade nosili na leđima do svojih glada i savardaka gde su ih topili kako bi obezbedili vodu.
Iako je život na planini bio surov, Kuči su se srodili i saživeli sa svojim planinama koje streme u visinu, u želji da dodirnu nebo.
A, pred tim, gordim, gorskim gorostasima i nebo deluje nekako skučeno, a tek čovek, koji se pred njima oseća nemoćnim i sitnim, kao zrno soli.
Izdig stoke na Kučke planine ekipa „Kvadrature kruga“ zaabeležila je u julu gde je sa katunarima provela dva dana.
Urednik: Branko Stanković
Snimatelj: Darko Bursać
Montaža: Marija Baronijan Šašić
Obrada: Redakcija Aktuelnosti
Emisija je na programu u nedelju, 21. novembra u 11 časova na RTS2.
Izvor: RTS