Carnival Row – serija koja nam je otkrila KOLIKO je Orlando Blum LOŠ GLUMAC!

Kritici serije Carnival Row (dostupno na Amazonu) od koje smo mnogo očekivali, bilo bi nezahvalno pristupiti suviše oštro, kao što su to učinili brojni svetski kritičari uglavnom ističući one slabe tačke ovog dela autorskog dvojca (Rene) Ećeverija – (Travis) Bičam koji nama i nisu toliko zasmetali. Da li nam je serija bila dosadna – nije. Da li je mogla biti bolja – jeste. Hoćemo li gledati drugu sezonu – naravno. Ukratko, to je naš utisak posle odgledanog prvog ciklusa sasvim pristojne fantazije u kojoj, možda, nije bilo toliko originalnosti, akcije, romanse i onog „epskog“ koliko ga je moralo biti, ali nismo za otpisivanje. Još ne.

Šta nam se dopalo?

Ako ste došli po bajku koja na oko šuruje sa Harijem Poterom, a na uho, odnosno temom sa gotovo svim elementima koji bi istinskog ljubitelja fantazije morali ostaviti zadovoljenim, u Carnival Rowu to ste i dobili. Iako je nekima previše zasmetala aktuelna priča oko migranata, koje u seriji možemo pronaći u surovoj sudbini svih onih nestvarnih bića prognanih iz njihove otadžbine u ljudski Burg gde su neprihvaćeni, obeleženi i degradirani, nama se taj deo priče čini više nego neophodnim. Stvarnosti moramo biti svesni, koliko god nam je puta bacali u oči, a ona nas terala na suze.

Da je ta stvarnost usporila i radnju serije „bacila“ u neki monotoniji kolosek – jeste. Verovatno bi daleko bolje reakcije publike pobrala da se držala vila, trolova, magije i ljubavi, bez previše mozganja, ali zašto bi komercijalni ukus uvek bio ispred volje onog drugog, često manjeg, dela publike. Ipak, kao oduživanje tog komercijalnog duga, dobili smo čudovište, opsesivnu majku, intrige u vrhu vlasti i novu šansu za jednu staru ljubav. Sasvim dovoljno da i oni razočarani, Carnivalu daju drugu šansu.

Šta nam je zamsetalo?

Od svega, verovatno najveći minus imamo na vreme i mesto radnje serije. Burg jednostavno previše podseća na London, premalo je toga neverovatnog i fantastičnog na njegovim ulicama što bi nas trebalo uveriti da vile i ostali kopitari koji trče njegovim ulicama zaista postoje. Model nadzemne železnice, pak, bio je najsvetlija tačka onoga što smo videli u Burgu, a što smo pronašli kao izuzetno zanimljivo rešenje za trenutnu saobraćajnu situaciju u srpskoj prestonici. Bar dok nam ne izgrade taj metro, a pre toga Beograd na vodi, a pre toga kanalizaciju u Kaluđerici… Ali da ne skrećemo sa teme.

Ni vremenska „lokacija“ serije nije baš najsjajnije osmišljena. Sedmi vek. Kad već imate preslikan srednjevekovni London, sa sve modom i odgovarajućim tehnološkim pronalascima za to vreme, čemu onda uopšte pominjanje tako neodgovarajućeg sedmog veka. Čini nam se da je moglo bez toga.

Najveći od svih minusa je…

Orlando Blum. Da nismo pogledali Carnival Row, nikada, ali nikada od vremena Gospodara Prstenova, ne bismo otkrili da je Orlando Blum veoma loš glumac. Praznina koja ostaje posle njegovog performansa u svakom kadru prve sezone Carnivala je nedospustiva za glavnog aktera serije. Ono što nam je Blum ponudio dostiže talenat prosečnog sporednog lika, a nikako protagoniste koji bi trebalo da nosi celu seriju.

Otprilike, utisak Orlandove glume bio je kao da smo odgledali omnibus reklama Dejvida Bekama – zadivljeni njegovim likom i telom, ali ravnodušni pred delom.

Da se ne varamo, Džoni Dep bi istu ulogu „pojeo“ za doručak, te bi i neodoljiva Kara Delavinj u roli Vinjet Stonemos istinski zablistala.

Naravno, tada bi sve isuviše zaličilo na Fantastične zveri, a i ne moraju baš sve dobre uloge da odigraju Meril Strip i Džoni Dep. Nek se čeliči i Orlando. Nadamo se da će u drugoj sezoni ponuditi više vilinske prašine, a manje Bekama.