Novi Diznijev animirani film „Duša“ koji nas očekuju uskoro u domaćim bioskopima, a koji nas je već oduševio govori Džou Gardneru (Džejmi Foks), učitelju benda u njujorškoj srednjoj školi koji konačno dobija posao iz snova: sviranje klavira u bendu svog idola, džez pevačice Doroteje Vilijams. Avaj, sve to gubi kada padne u šaht i zaradi sebi kartu u jednom smeru za takozvani „Put u jednom pravcu“, „Nebo“, „Raj“, kako god to nazivali.. Ne želeći da mu ova prilika izmakne, Džoova potraga da se vrati na Zemlju vraća ga u „Veliko pre“, mistično carstvo u kojem potpuno nove duše polako otkrivaju i razvijaju ličnosti pre svog rođenja. Tu je Džou dodeljen mentor 22 (Tina Fej), buntovna mlada duša koja nema interes da pređe u sledeću fazu svog postojanja. Ali dvojac je prisiljen da se udruži kada naleti na portal nazad na Zemlju, započinjući sledeću fazu svojih putovanja.
Tokom virtuelne prezentacije filma za štampu prošlog meseca, Pit Dokter, jedan od reditelja „Duše“, kao i trenutni Piksarov glavni kreativni direktor, otkrio je zašto je studiju trebalo toliko vremena da ispriča ovakvu priču.
„Prošlo je predugo i ne znam da li zaista imamo dobar odgovor“, kaže on. „Uvek gledamo da pronađemo mesto za što više onog dela sveta koji živi na marginama. Srećni smo što se to konačno dogodilo, što predstavljamo deo populacije koji jednostavno nije imao toliko glasa u našim filmovima do sada. “
Prvi korak na „Dušinom“ putovanju dogodio se kada je kreativni tim odlučio da će Foksov lik Džo svirati džez. To je podstaklo odluku da glavni lik bude crnac. Ubrzo nakon toga, scenarista i dramski pisac Kemp Pauers, pridružio se timu i na kraju završio kao ko-režija.
„Kada sam došao na projekat pre skoro dve godine, film je još uvek bio u prilično gruboj formi“, rekao je Pauers tokom prezentacije. „Džo je bio lik kog je trebalo tek razjasniti.“
Srećom Pauers, koji je bivši muzički kritičar sa velikom strašću ka džezu, imao je mnogo zajedničkog sa Džoovim likom. Barem kako su ga oni zamišljali. Stoga se oslanjao na svoja lična životna iskustva kako bi pomogao u otkrivanju detalja. Ipak, bio je uporan da se kreativni tim ne oslanja samo na njegovo iskustvo.
„Da, ja sam crnac, ali od prvog dana sam jasno stavio do znanja da ne govorim za sve crnce na svetu i u Americi“, rekao je Pauers. „Ako u sobu uvedete 20 crnaca, imaćete 20 vrlo različitih mišljenja o svakoj temi. Dakle, to je bio zajednički napor i na kulturnom stanovištu. Ovo je prvi film ne samo sa crnim protagonistom, već postoji čitav niz različitih crnačkih likova sa različitim nijansama kože. Ono što mi se sviđa kod „Duše“ je to što izgleda toliko drugačije od bilo kog drugog Piksar filma koji se do sada pojavio“, zaključio je Pauers.
Prema mišljenju Pita Doktera, tokom godina Piksar je uspeo da pronađe zajedničku nit emocionalne povezanosti u svim svojim filmovima, bilo da se radi o igračkama koje ožive, porodici superheroja koja pokušava da shvati ko su i šta su, ili čak samim emocijama koje žive u nama. „Duša“ pokušava to da nadogradi, slično kao što je to učinila i Koko , oslanjajući se na detalje Džoovog iskustva kao crnca u Njujorku.
„Kulturna specifičnost nije stvar podele“, primećuje Pauers. „Ponekad nam hiper-specifičnost omogućava da vidimo univerzalnost svojih iskustava.“
Ali kako će se ovaj nivo pažnje prema detaljima i kulturološkim specifičnostima prevesti na buduće naslove Piksara i različita iskustva koja bi mogli da imaju?
„U Piksaru smo zarađivali za život tražeći od direktora da ispričaju svoju priču. I mislim da nešto od te emocionalne dostupnosti zaista blista u filmovima. Barem tako gledam na to “, objašnjava Dokter. „Nažalost, animacija je prilično neraznovrsna. I tako je mnogo pripovedanja ispričano iz jedne vrste belog hleba u Americi. Ali situacija u svetu je drugačija, na terenu je sve više i više raznolikosti.“, zaključuje on.