Pogledali smo KALUP – Konačno smo saznali cenu ljudskog života! 10.000 evra po BEBI! Tuga…

Mada ovih dana, kada smrt lebdi ispred naših domova, čekajući neopreznost svakog od nas kao službeni poziv da se u iste useli i odnese nam živote dragih osoba, epidemija korona virusa nije jedina teška tema kojom se bavimo.

Gotovo tri decenije traje broba očajnih roditelja koji pokušavaju da iz zapećka javnosti na čistinu isteraju jedan drugi virus, koji za razliku od Korone odnosi živote najmlađih žitelja Srbije. I to svesnim činom pojedinih građana naše zemlje. Reč je o fenomenu trgovine bebama u našim porodilištima. Problemu toliko bolnom i teškom za naš narod, a istovremeno tako nedodirljivom, da se rešenje i posle silnih godina borbe još ne nazire. Od reditelja Vuka Ršumovića a iz produkcijskog studija Bojane Maljević koja je i autor serijala stiže potresna priča „Kalup“ koja nam govori upravo o ovom probelmu. Pogledali smo prvu epizodu – i evo suda.

Razmišljati o tome da li je serija ove tematike dobro ili loše urađena bilo bi sramno, budući da je sama činjenica da je putem nacionalnog Javnog servisa iliti RTS pred domaću publiku istresla sav „prljav veš“ o kom se sve zna, a ništa ne govori, uspeh je po sebi.

Mladi „balkanski“ reditelj Vladimir Bilenjki, nakon promocije njegovog filma „Tata“, na ovogodišnjem FEST-u u intervjuu za portal www.filmitv.rs poručio je – Ćutanje ubija. I to je istina. Što se više ćuti o nekoj temi, ta tišina će oduzeti više života. Svaki glas koji uspe da dopre do nečijeg uha, još ako je praćen slikom, pa animira i oči, a zatim i um tog primaoca poruke, korak je napred u borbi u kojoj ima previše onih koji nastoje da ućutkaju, sakriju, učine da problem nestane i da se zaboravi.

Serija „Kalup“ koja nam donosi potresna svedočenja roditelja koji tvrde da su im deca nestala u porodilištu, uz upozorenje da ta afera traje još od sedamdesetih godina dvadesetog veka svetionik su u toj borbi bez obzira na ocenu o njenom kvalitetu. Težina serije je  poruci. Na koji način je iskazana, to čak i nije bitno.

Zašto ne smete propustiti seriju KALUP

Tri su ključne stvari koje Kalup čine glasnogovornikom ove teme za primer. Pre svega ideja i ogroman trud produkcije, scenarista i reditelja da za okosnicu radnje iskoriste stvarne, istinite priče i da igranom formatu daju dokumentarni karakter. I to se oseti u gotovo svakom kadru prve epizode.

Istinite priče ne mogu biti loše. Tako i mučna osećanja koja pokreću svedočenja roditelja prikazana u prvoj od četiri epizode koliko ćemo ih gledati subotom na RTS 1 od 20.05. nisu lak zalogaj za gledaoca. I tu nije reč samo o njihovim ispovestima. Jer one su samo početak. Serija na najbolji način dočarava sve poteškoće, muke, zatvorena vrata i neodgovorene telefonske pozive i nepročitana pisma, žalbe, molbe i zahteve sa kojima roditelji nesrećnih sudbina moraju godinama da žive. Sa jedne strane vidite sav bol njihovih pogleda, a sa druge ogroman zid tišine koji njihovu tugu produbljuje do ludila. Kalup nas „cepa“ očajem njihove bespomoćnosti.

Pročitajte još TOP 5 ZASTRAŠUJUĆIH FILMOVA O PANDEMIJI koje možete gledati na NETFLIX-u!

Drugi pun pogodak serije Kalup jeste format. Mini serija, pogotovo kada je reč o temama sa težinom, pokazala se u prethodnom periju kao idealna mera za sažimanje poruke i emocija tako da na pravi način dospeju do gledaoca. Da li su Kalupu konce pomrsili prošlogodišnji Šavovi, pa je filmski projekat igrom slučaja završio kao mini serija nije ni važno. Ono što smo dobili je sasvim solidnog kvaliteta i osveženje u žanru domaćeg TV trilera i drame. To verovatno vodi i ka sledećem plusu, a to je režija, odnosno kamera.

Vizualno, Kalup ima odlike holivudskog filma uz mračne nijanse skandinavskih krimića. Za naš ukus, ali i temu koja serija obrađuje – savršen miks. Kadrovi su pompezni, oni bitni krupni su „krupni“ u pravom smislu te reč ne dozvoljavajući nijednoj emociji da utekne posmatraču, a dobra kamera uspela je ovog puta čak, ne baš da ukloni teatralnost naših glumaca pred kamerama, ali bar da je u najvećoj meri „utiša“.

Pročitajte još Tajkun VS Senke nad Balkanom 2 – koja serija Dragana Bjelogrlića vam je BOLJA?

Kad se sve sabere prva epizoda „Kalupa“ uklapa se u šablon naše serije „po meri“ i uživaćemo u nastavku, uz jednu jedinu zamerku. Upravo najvažniji segment serije, a to su svedočenja roditelja prikazana su u previše dokumentarnom stilu. Nedostaje malo drame da bi se umesto osećaja da gledamo klasičnu TV emisiju dobio onaj da je reč o seriji koja bi trebalo da nas privuče na ivice fotelja od neizvesnosti.

Mini seriju Kalup osmislila je i producirala Bojana Maljević, koja je zbog verodostojnosti i osetljivosti teme sarađivala sa sudijom Miodragom Majićem. Pravi balans između kriminalističkog žanra i relevantne društvene teme, potražio je Vuk Ršumović.

„Imamo dvoje glavnih junaka, to je privatni istražitelj Ljuba Simić koga igra Miša Obradović, i Natalija Velisavljević koju igra Nada Šargin, čiji slučaj on istražuje. Oni su nosioci kompletne serije. Serija prati taj jedan slučaj, njen slučaj, dok se svi ostali likovi pojavljuju jednom, dva puta, eventualno tri, tako da je to bilo specifično. Trudio sam se da i od tih karaktera koji se pojavljuju samo jednom, napravim kompleksne likove, da ne budu samo funkcija u priči“, ispričao je Ršumović.

Lična preispitivanja, odnos porodice, prijatelja, ali i države prema pojedincu koji traži istinu, neki su od problema sa kojima se suočava glavna junakinja.

„Meni se učinilo, kao i Vuku, da je to neko ko se strašno mnogo borio za rešenje tog problema pre 20 godina i nekoliko godina potom, a onda nekako kao da se žena zaustavila, utrnula kao da je stala u vremenu i prostoru, i onda glavni lik pokreće tu želju da ipak nađe istinu“, izjavila je Nada Šargin.