Jer Maja Nikolić nije prošla – a bez nje ovaj festival nema smisla
Ako je „Pesma za Evroviziju“ ikada imala lice, ime, glas i temperament – onda je to bila Maja Nikolić. Sve ostalo su bile faze. Sve ostalo su bili pokušaji. Sve ostalo su bile godine u kojima se festival trudio da izgleda relevantno, dok ga je publika pratila iz jednog jedinog razloga: da vidi šta će Maja uraditi ovog puta.
Ove godine, tog razloga nema.
Radio-televizija Srbije objavila je spisak od 24 izvođača koji će se boriti za odlazak na Evroviziju u Beču. Na spisku nema Maje Nikolić. I tu se, zapravo, završava svaka ozbiljna priča o značaju PZE 2026.
MAJA NIKOLIĆ JE BILA PZE – SVE OSTALO JE BILA SCENOGRAFIJA
Godinama unazad, „Pesma za Evroviziju“ imala je jednu konstantu: bez obzira na pobednika – Maja je bila glavna tema.
Nije bilo važno da li će pobediti, da li će proći, da li će se posvađati, zaplakati, izvesti celu koreografiju sa gipsom na nozi sa sve rotiranjem sebe same u vazduhu i time zapaliti Instagram, ili izgovoriti rečenicu koja će se citirati mesecima. Publika je znala jedno: kada je Maja tu – festival se gleda.
Kada Maje nema – ostaje samo spisak pesama koje niko ne ume da nabroji bez da pogleda saopštenje.
DVE PESME, DVE BOMBE – I NULA MESTA ZA MAJU?
Maja Nikolić je ove godine poslala dve pesme. Javnost je unapred znala da „ne zna koja je bolja“. Znala je i da je spremna da ih pusti uživo, iz telefona, svima koji dođu na njen nastup. Drugim rečima – radila je ono što PZE odavno ne radi: pravila događaj.
I šta je dobila zauzvrat?
Ništa.
Umesto Maje, dobili smo spisak od 24 imena koja već sada deluju kao fusnota. Neka od njih će se potruditi. Neka će imati korektne nastupe. Neka će možda čak i pobediti. Ali jedno je sigurno: nijedno neće proizvesti ni promil pažnje koju je Maja donosila sama.
BEZ MAJE – FESTIVAL JE OSTAO BEZ PUBLIKE
Budimo brutalno iskreni: „Pesma za Evroviziju“ već godinama ne živi od pesama. Živi od ličnosti.
A najveća ličnost tog festivala, svesno ili nesvesno, bila je Maja Nikolić. Ona je bila magnet za kamere, mreže, komentare, memeove, reakcije. Bila je i voljena i osporavana, ali uvek nezaobilazna.
Ove godine, PZE deluje kao savršeno organizovan događaj bez razloga da ga iko organizuje.
I SAD DOLAZIMO DO PITANJA KOJE SVI IZBEGAVAJU
Ako je cilj „Pesme za Evroviziju“ gledanost, interesovanje, javna debata i osećaj da se nešto dešava – zašto je Maja Nikolić izostavljena?
Ako je cilj „umetnički kvalitet“ – ko ga meri i po kom kriterijumu?
Ako je cilj „nova energija“ – kako se ona stvara bez najenergičnije učesnice koju je festival ikada imao?
I najzad, ono pitanje koje lebdi u vazduhu, ali se ne izgovara naglas: da li je PZE bez Maje svesna odluka, ili ozbiljan previd?
ZAKLJUČAK: EVROVIZIJA IDE DALJE – PZE STOJI U MESTU
Srbija će u maju imati predstavnika u Beču. Ali „Pesma za Evroviziju“ kakvu smo znali ove godine neće imati sebe.
Jer bez Maje Nikolić, ovaj festival je izgubio ono najvažnije: ličnost, dramu, emociju i razlog da se o njemu priča i posle završetka emisije.
A možda je baš to i najveći problem.
Jer Evrovizija traži karakter. A PZE je upravo izbacila svoj najjači.
