FILM
Miloš Biković – Rusija je moj drugi DOM, ali SRBIJE se NE ODRIČEM!
Gostujući u emisiji OKO na RTS, jedan od najpopularnijih domaćih glumaca, Miloš Biković osvrnuo se na brojne teme, među kojima je bio i njegov odnos sa Srbijom dok živi i radi u Rusiji, stanje u društvu, kulturi i politici, ali i “Južni vetar” – projekat koji je obeležio početak ove godine kada je reč o Bikoviću.
– Uprkos tome što se u Rusiji osećam kao kod kuće, ne mogu da odsečem svoj koren. Ne želim da se odreknem onoga što je Srbija, jer mislim da je to jedinstveno i veličanstveno. Ranije sam imao strah kao da nešto propuštam, a sada sam nekako shvatio mogu na trenutke da ne radim ništa, da odmaram i da ne dozvolim da mi ambicija i medijski potpomognuta histerija uništi život“, istakao je glumac, dodavši da će posle korone biti sve isto.
Pročitaj još Spektakularno finale HIT serije TAJKUN!
– Imali vremena da zaista malo živimo, da upoznamo svoje ukućane. Da nadoknadimo sve što smo u životu propustili – smatra on, poručivši da je poziv glumca velika privilegija.
– Vrlo sam zahvalan što kao glumac mogu da radim nešto drugačije od onoga što sam do sada imao priliku. Pre svega, tu sam zahvalan Milošu Avramoviću koji je imao oko da to vidi. Ali ako ste primetili, u Južnom vetru ima više glumaca koji su iznenadili. To i jeste jedan od zaštitnih znakova serije da glumci imaju priliku da pokažu nešto što do sada nisu, naveo je Biković.
Smatra i da je to jedna od stvari koja je privukla gledaoce, posebno ta činjenica da te već poznate glumce vide u potpuno drugom ruhu.
Na pitanje da li postoji veza između lika Petra Maraša, kojeg glumi u Južnom vetru, i Ljube Sretenovića, kojeg tumači u predstavi Kad su cvetale tikve, u smislu da kroz oba lika može da se vidi vreme i stanje u društvu, poznati glumac smatra da se mogu izvući neke paralele.
– Dragoslav Mihailović je napisao jedan maestralan roman i dramu upravo o tom procesu dekadencije i propadanja čoveka u sistemu komunističke Jugoslavije 50-ih godina i Dušanovca tada, jer mi u njemu vidimo razna zla, a tek se na kraju čuje ta reč, odnosno hrišćanska vrednost oproštaja, ističe Biković.
Slična poruka, prema njegovim rečima, postoji i u Južnom vetru, a to je da čovek ne može da postane bolji ako u sistemu nema tog zračka svetlosti, odnosno sistema vrednosti koji mu dozvoljava da može da sam sebe nadiđe.
– Možda je tada bilo totalitarnije, da je teror bio u rukama određene grupe ljudi koja je vladala svime, a sada je možda taj teror postao više ‘demokratski’, dodaje glumac.
Ipak, on napominje da Južni vetar nije slika našeg društva i da cilj serije nije bio da predstavi društvo, već je to određeni žanr, koji prikazuje određeni sloj društva – podzemlje, nasilje, narko-trafiking, ubistva, korumpirane policajce i sve ono što pripada tom žanru.
Pročitaj još HIT! PORED TEBE – prvi srpski film o epidemiji KORONA VIRUSA!
Južni vetar nije nova verzija “Vidimo se u čitulji”
O liku Petra Maraša i budućnosti serije Biković kaže je veoma zanimljivo kada u „takvom svetu imate jednog čoveka koji ima potencijal da bude dobar, kada u njemu postoji nešto dobro što nikako da se ugasi, pitanje njegove odluke kada će konačno da ga proguta tama je veoma uzbudljivo“.
Biković ne smatra da će Južni vetar uticati na današnju decu kao što je to uradio kultni film iz 90-ih Vidimo se u čitulji, jer je to pre svega bio dokumentarni film, koji bi, kako kaže, mogao da bude slika tadašnje stvarnosti.
– Ako želite da vidite sliku stvarnosti, onda gledate dokumentarne filmove, a Južni vetar pre može da žanrovski da se uporedi sa Ranama ili Kumom. Klinci reaguju na različite načine, ali uglavnom normalni, zdravi ljudi to gledaju kao film i kao zabavu. Oni mogu da nose majicu Petra Maraša ili da se šišaju kao on, ali neće da ubijaju ljude, objašnjava Biković.
– Kada tražim poruku nekog umetničko dela, gledam gde su autori stavili akcenat na lepotu. Gde su usporili vreme. Gde je lepota. Gde je nežnost. Tako tražim poruku. Ako je lepota u odnosima, kao što je slučaj u Južnom vetru, onda tu vidim šta u stvari autore pokreće i gde autori vide lepotu, navodi poznati glumac.
Pročitaj još OTKRIVAMO Balkan ekspres 3: Zašto nije snimljen treći deo legendarnog filma! (VIDEO)
Poziv da dođe u Rusiju stigao je od njegovog omiljenog reditelja – Nikite Mihalkova, koji je za njega u tom trenutku bio nešto van njegovog svakodnevnog sveta i nije mogao da zamisli mogućnost da će raditi sa jednim oskarovcem.
– Taj poziv i saradnja sa njim je bio neki otisak vanzemaljskog, nekog božjeg prsta i proviđenja koje me je pomerilo u tu stranu. Nisam ni sumnjao u svoju ulogu na ruskom prostoru. To sve je posle pet, šest godina rezultiralo filmom Sluga koji je najgledaniji film u ruskoj istoriji – kaže Biković.
Prema njegovim rečima, Rusija i Srbija slične su po svojoj istoriji i nasleđu, ali i sudbini – obe zemlje predstavljaju nastavak vizantijske pravoslavne kulture sa jakim manjinskim faktorima, koje su dosta propatile u Drugom svetskom ratu, imale sličan komunistički posleratni period, a onda 90-ih prošle kroz krize i ratove.
Uprkos tome što je u Rusiji mogao da gradi svoju filmsku karijeru, on se ipak odlučio za jedan drugačiji put.
– Smatram da promena vašoj zemlji ne dolazi spolja, ne možete da čekate vam neko dođe i donese je, već se ona stvara. Zato sam želeo da to neko svoje zrno promene i dam svoj doprinos filmu i kulturi, ističe srpski glumac.
Prema njegovim rečima, Srbija je kao društvo rekonvalescent, neko ko se još oporavlja od recesije, krize i ratova: „Imali smo i istorijska lutanja u poslednjem veku, imali smo ideologije koje se sada ispostavljaju kao neuspešne i koje su dovele do tragičnih rezultata. Mi smo još društvo koje se traži.“
Pročitaj još TOP 10 KLJUČNIH STVARI koje znamo o novom domaćem akcionom blokbasteru “MONOPOL: Preživi dok ne svane”
Ipak, smatra da promena dolazi kada svako ličnim primerom njoj doprinese – ofarbate ogradu, ispred kuće, očistite, bacite đubre, ako vidite da je neko bacio flašu, pokupite je…
Veruje i da serije i filmovi mogu da budu neka vrste „meke moći“ i projekcije uticaja Srbije, ali to zavisi koliko se tome posveti pažnja.
– Mislim da je kultura u Srbiji u poslednjih 30 godina bila zadnja rupa na svirali. Nažalost. I nije to samo situacija kod nas, već i u svim malim zemljama. Kada to ne bi bio slučaj, možda bismo shvatili da za srećniji život nije tako mnogo potrebno, ističe Biković.
Na pitanje gde vidi sebe za 20 godina, da li u Srbiji ili u Rusiji, Biković kaže da ne vidi sebe van Srbije.
– Iako mogu da odem, gledam da dovodim filmove ovde. Snimali smo filmove o Beogradu i Srbiji. Iako se u Rusiji osećam kao kod kuće, ja ne mogu da odsečem svoj koren. Ne želim da se odreknem onoga što je Srbija, jer mislim da je to jedinstveno i veličanstveno, ističe Biković.
Foto Promo
