Milica Milša: Upoznajte MAJKU i pravu TETKU Lilu ADE KANAČKI! Evo na koga je NASLEDILA LEPOTU

I vrapci na grani znaju da je Žarko Jokanović bio inspirisan mnogim rođacima i prijateljima njegove supruge kada je stvarao likove iz serije “Igra sudbine”. Opšte je poznato da Milica Milša ima tetku za koju je jako vezana i da joj je ime – Lila.

– Tetka Lila je uvek imala status majke u mom životu. Moja rođena majka je imala najviše poverenja u svoju sestru, a tetka Lila je uvek govorila da je zahvalna mojoj majci što joj je dala dete, odnosno mene. A ja sam zahvalna obema što sam imala dve majke – ispričala je Milica Milša.

Popularna glumica objavila je staru fotografiju iz porodičnog albuma, na kojoj je sa dve najdraže žene u njenom životu – mamom Leposavom Milanin i tetkom Lilom.

– Moja mama i moja tetka Lila, moje dve majke i zvezde vodilje. Moja dva neprocenljiva životna blaga. Na ovoj slici sam u osmom mesecu trudnoće, slikao nas je divni Dragan Timotijević Belmondo, urednik fitografije u “Bazaru” a slika je nastala tako što je rekao: “Hajde da vas slikam, biće vam drago jednog dana da imate ovu sliku”. Bio je u pravu – napisala je Milica Milša, koja, reklo bi se, preslikana njena pokojna majka Leposava Isaković Milanin, koja je važila za jednu od najlepših žena na ovim prostorima.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Milica Milša (@milicamilsaisakovic)

Leposava (1934 —2016) bila je srpska arhitektkinja i književnica. Bavila se i sajmskom arhitekturom i slikarstvom. Bila je ćerka građevinskog inžinjera Milana i profesorke Milice Jovanović. Od 1954. bila je u braku sa književnikom Antonijem Isakovićem sa kojim je dobila ćerku Milicu Milšu.

Osnovnu školu i Gimnaziju završila je u Кragujevcu. Godine 1963. završila je Arhitektonski fakultet u Beogradu. Služila se francuskim i engleskim jezikom. Bila je čan Udruženja književnika Srbije. Pisala je od svoje petnaeste godine. Proputovala je Evropu, Aziju i Afriku.

Leposava Milanin, majka Milice Milše u mladosti

Osim arhitekture i slikarstva, Leposava se bavila i pisanjem. Prvi štampani rad, dramu “Naprežem se, al` šta vredi” objavila je u časopisu “Scena” (1972). Među brojnim delima najpoznatiji su njeni romani i zbirke priča: “Šake”, “Vojskovođa sa činom redova”, “Ispašće nešto”, “Život i ono drugo”.

Sarađivala je sa časopisima, listovima i kalendarima u kojima je objavljivala svoje prozne radove, pripovetke, drame i framente romana: “Jež”, “Кnjiževnost”, “Savremenik”, “Politika”, “Кoraci”, “Radio TV revija”, “Raška”, “Čačanski glas”, “Razvitak”.

Pratite nas i na društvenim mrežama INSTAGRAM,FACEBOOK i YOUTUBE

Foto Printscreen Facebook / Instagram