Besa je jedan od poslednjih velikih naslova u kom je poznati domaći glumac Miloš Timotijević brilijirao u roli Petrita Kocija, ali niz, i to samo kada je reč o prethodnoj TV sezoni – tu se ne završava. Timotijevića smo gledali i u „Močvari“, “ Pevačici“. filmu i seriji „Južni vetar“, a među mnogima, neki naslov sigurno smo i izostavili, pa nam ne uzmite za zlo.
Publika ga je, pre svega, primetila zahvaljujući ulogama u filmu Anđeline Džoli „U zemlji krvi i meda“, epizodnoj roli telohranitelja u „Srećnim ljudima“ i sudbonosnoj ulozi, bar kada je reč o televiziji, u hit seriji „Vojna akademija“. Kako se većina serija u kojima je igrao protekle godine takmiči za nagradu Srce Sarajeva, što je eminentno priznanje za najbolja ostvarenja u okviru serijskog programa, Timotijević ima više nego dovoljno razloga da bude zadovoljan poslovnom godinom za njim.
– Na filmskom festivalu u Sarajevu predstavljam se sa dve serije. To su „Besa“ i „Močvara“. Nažalost, ne mogu ni da naslutim u kom pravcu će se razvijati moj lik u trećoj sezoni. To ni kreatori priče još ne mogu da vam kažu. Ne želim time da se bavim, jer da sam to želeo, bio bih scenarista. U nekoj bliskoj budućnosti voleo bih da napravim film i seriju. Biće to nešto lično i intimno. Moraš poći od sebe – naglašava Timotijević, koji je na „Besi“ radio sa dobrim prijateljem i rediteljem Nikolom Ljucom.
Serija po utiscima mnogih izgleda kao holivudski blokbaster, ali je glavni glumac Raša Bukvić napomenuo da ovakav uspeh nisu očekivali dok su radili na seriji.
Otkriva i da je treća sezona sigurna.
– Ja mislim da je treća sezona sigurno u najavi, treba da počnu da pripremaju valjano taj scenario kako bi mogli da prkosimo ovim dvema sezonama i sa trećom – rekao je on za TV Prva.
Dodaje i da je veoma bilo teško napraviti i drugu sezonu zbog uspeha i očekivanja posle prve.
U gostovanju je pričao i o odnnosu sa glumcem Dardanom Berišom, kao i na kom jeziku su pričali.
– Bez obzira šta se dešavalo kod nas mi smo uspeli da kreiramo kontakt i da imamo dobru komunikaciju, uglavnom smo pričali na srpskom, mi smo glumci imamo svoj način života i onda se lakše upoznamo – rekao je Bukvić.
– Mislim da je najteže bilo produkciji koja je morala da organizuje sve oko snimanja, pošto smo snimali na raznim mestima, sećam se da su U Crnoj Gori ulice bile prazne zbog nas – naveo je on.