“Kalkanski krugovi” večeras su završili svoj TV život na RTS-u. Bar što se tiče prve sezone. Serija je postigla veliki uspeh. Iako još nije zvanično potvđeno snimanje drugog ciklusa, nastavak sage o mističnom Zabranu i meštanima sela Dol sve je izvesniji. I dok čekamo nove epizode, autor i scenarista serije Đorđe Milosavljević otkriva šta su zaista “kalkanski krugovi”:
– Kalkanski krugovi su izraz koji postoji samo u fiktivnom Dolu. Ipak, on nije potpuno izmišljen. “Izdvojenici”, odnosno ljudi oboleli od gube, držani su u prostoru koji je bio omeđen živim krečom. Prosipanim unaokolo radi sprečavanja širenja bolesti. A te tragove u Dolu zovu zaštitnim, “kalkanskim krugovima”. Ovaj motiv opisan je i u priči Milovana Đilasa “Gubavac”. Ona se dešava u Crnoj Gori za vreme austrijske okupacije tokom Prvog svetskog rata. Govori o Lazaru, koga vode na mestu gde, kao oboleo od gube, treba da provede ostatak života.
Baba Guba je misteriozno biće iz serije i kako je jedan od likova nazvao rođak Baba Roge. Milosavljević je ispričao i kako je ona nastala:
– Saša u seriji spominje vezu sa Baba Rogom, ali bih je ja sad malo dopunio. Baba Guba jeste ustvari mlađa sestra Čume, odnosno Baba Kuge. Čuma je personifikacija demona kuge, koja u liku starice duge kose dolazi nepozvana u kuću, te poslovično jede malu decu… Inače voli da se na tavanu kupa u drvenom koritu i češlja. Ukućani mogu da se od nje odbrane samo tako što će je umesto Čuma zvati Kuma. Praviti se da ne primećuju njenu gadnu narav, uslužiti je za stolom i čekati da ode. U odnosu na Čumu, Baba Guba je jedan izuzetno pristojan demon. Ipak, treba pogledati seriju do kraja i viditi da li je pojava iz Zabrana, odnosno “kalkanskog kruga”, stvarno Baba Guba. Ili pak neko drugi.
Ono što je u seriji zastupljeno je narodna medicina i verovanja da ćemo travkama, čajevima i blatom sve izlečiti. Milosavljevića odgovara i na pitanje odakle je najviše crpio inspiraciju vezano za narodnu medicinu:
– Najzanimljivije priče o biljkama i mitologiji svakako možete da nađete kod Veselina Čajkanovića. On piše o kruški, kao drvetu na čijim granama žive veštice, i o orahu čiji plodovi treba da nahrane mrtve… što ne bi trebalo da čudi, pošto su još pitagorejci zaključili da jezgro oraha neobično liči na ljudski mozak. Takođe, Čajkanović piše i da koprivom možete da se branite od različitih demona. I da je zbog toga dobro stavljati je pod jastuk trudnice. Zato očekujem da u Dolu, Bora redovno stavlja koprive ispod jastuka ćerke Milanke… Na kraju, pošto je ovaj april zasad tako ružan i hladan, treba da gledamo trnjine. Kako se veruje, kad one procvetaju, počinje pravo proleće.
Kalkanski krugovi završavaju svoje emitovanje, i mnogi gledaoci jedva čekaju drugu sezonu. Đorđe Milosavljević otkriva koje ga još priče iz narodske mitologije zanimaju koje bi se možda našle u nekom drugom filmu ili seriji:
– Ima zaista mnogo ovakvih priča. Maločas pomenuh Čajkonovića – sve što je on napisao prosto priziva moguću ekranizaciju. Pored priče o Čumi, jedna od meni privlačnijih priča jeste ona o macarulima. Ona je posebno jeziva – radi se utvarama dece, koja su stradala pre krštenja.
Foto Promo/Firefly
Pratite nas i na društvenim mrežama INSTAGRAM i FACEBOOK
Izvor: filmitv.rs/Noizz
