Piše Saša Oreščanin
Pre tačno dvadeset godina politički događaji u tadašnjoj Jugoslaviji ispisali su stranice istorije koju je reditelj Bojan Vuletić pretočio u igranu seriju „Porodica“, u produkciji Fajerflaj.
Glumac Vuk Kostić otkriva detalje sa snimanja, i kako se pripremao za ulogu Legije.
U ekranizaciji hapšenja nekadašnjeg predsednika republike Slobodana Miloševića on igra Milorada Ulemeka Legiju, komandanta JSO, i odmah je pobrao simpatije publike.
Nije prvi put da se Vuk nađe na mestu opasnog momka, ali je sada bilo reči o oživljavanju stvarnih događaja i ličnosti. Iako je to bliska istorija, glumac je se slabo seća. Dok je marta 2001. godine politika okupirala pažnju većine nas, glumcu je život priredio neke mnogo teže, a intimne trenutke.
Na pitanje da li je gledao seriju, glumac kaže:
– Gledao sam, jer inače gledam kad mogu, ali nisam za tim lud. Sigurno bih pre bio na čamcu ili sa prijateljima u nekom provodu nego ispred televizora. A pošto sam živim, sam i gledam serije – kaže glumac, i objašnjava kako se pripremao za ulogu.
– Stvar je jasna. Sve smo se sa rediteljem Bojanom dogovorili pre pristanka kako ćemo da radimo, tako je i bilo. Igram čoveka koji se dvoumi, ima borbu u sebi između starog šefa, kojeg voli i kojem je privržen, i novih ljudi. Radi za državu, profesionalac je, a šta se posle tih događaja dešavalo u njegovom životu, to se nas u ovoj priči nije ticalo. Jasan je lik, hoću da kažem.
O tome da li misli da mu je uloga „legla“, glumac je rekao:
– Bojan me je birao i nadam se da nisam razočarao. Rekao mi je da to moram ja da odigram i niko drugi. A snimali smo u uslovima koje bih nazvao postprvotalasni kada je reč o pandemiji. Bio je to prvi posao posle dva meseca lokdauna, pa je bilo i pomalo čudno snimati, iako sam to jedva čekao. I potpuno sam se predao poslu, kao i svaki put kad ga se uželim. A ja sam uvek željan da radim – kaže Vuk, i nastavlja.
– Poštujem svoje slobodno vreme, volim da odem na more, pa se zaželim posla i onda dam najbolje od sebe, jer samo tako i umem. Vremena jesu teška, kriza je, besparica, razna čuda… Ali kad i drugi oko mene daju maksimum, to mi je dovoljno. Tako smo se ponašali svi tokom rada na „Porodici“. Svi su radili vrlo marljivo i video sam da im je veoma stalo. Impozantna je glumačka ekipa u seriji.
Glumac se dotakao i saradnje sa Borisom Isakovićem.
– Sa Borisom sam radio još svoj prvi film „Apsolutnih sto“. Imao je tada malo preko 30 godina. A posle smo snimili zajedno još nekoliko filmova zajedno. Uvek smo se lepo slagali, a i družili. Recimo, kada smo snimali „Krugove“ Srdana Golubovića, blejali smo zajedno u hotelu na pauzama, bili smo soba do sobe. Odlazili smo u isto vreme na ručak i voleli da sedimo u kafani. Ovoga puta nam je trebalo nekoliko dana da se prezupčimo na nove uloge, a posle je sve išlo lako i bilo fenomenalno – kaže glumac za Kurir, prenosi Alo.
Vuk je izneo i viđenje o ekranizaciji događaja iz tako bliske prošlosti.
– Bilo je to mučno vreme. Mrzim te godine, stomak mi se prevrne kad čujem muziku iz odjavne špice. Ali to je željeni efekat reditelja, pogotovo za nas koji smo odrastali u tim godinama. Sankcije, ratovi, ljudi su ginuli, siromaštvo… Imao sam divno detinjstvo i hvala bogu da smo sve to preživeli, ali ne vezuju me lepe uspomene za devedesete godine. Osećao sam empatiju prema drugim ljudima – kaže glumac, i dodaje:
– Pamtim kako su mi majka i otac imali platu po dve nemačke marke. Pre podne ih dobiju, a po podne za te pare ne možeš da kupiš ništa. Ipak, leta sam provodio na našoj maloj jedrilici od šest i po metara i bio sam nekako zaštićen. Išao sam i na duga zimovanja, upražnjavao sve aktivnosti koje je i moj ćale voleo.
Za mart 2001. Vuka pogotovu ne vežu nimalo prijatna sećanja.
– Radnja serije dešava se 30. marta 2001. godine, a meni je Pljaka preminuo 9. marta. Čovek koji ima neke veoma stresne situacije kasnije nekako pokuša da ih potisne. Imao sam 21 godinu i nisam razmišljao ni o čemu drugom. Pogotovo što mi je 40 dana od odlaska oca rođeni brat Nestor, s kojim sam ceo život delio malu sobu od 12 kvadrata, otišao da plovi na prekookeanski brod. Znao sam i ja šta se dešava tada u državi, ali imao sam svoja posla – rekao je glumac, i dodao da je jedva stajao na nogama, pa je kaskader bio neophodan.
U odjavnoj špici serije piše da je imao dublera.
– Da, i to za scenu u kojoj trčim. Ali tih dana nisam mogao da pređem pedeset metara, a da se ne zadišem i jedva sam stajao na nogama, a ne da potrčim. Samo što sam se oporavio od preležanog koronavirusa. Nisam mogao da se zamaram – rekao je glumac.
Foto Promo
Pratite nas i na društvenim mrežama INSTAGRAM i FACEBOOK
Izvor Filmitv.rs/Kurir/Alo
