“Ko to tamo peva“ je remek-delo Slobodana Šijana iz 1980. o putnicima starog autobusa koji iz jednog sela putuju prema Beogradu u osvit Drugog svetskog rata. O filmu, koji je većina onih starijih od trideset pogledala u proseku deset puta, znamo gotovo sve, međutim javnosti je malo poznat jedan simboličan detalj.
Znamo da je biser crnog talas jugoslovenskog filma, znamo da je pobrao domaće i međunarodne nagrade, znamo za genijalne Pavla Vujisića i Danila Batu Stojkovića, znamo za „Vozi Miško!“, „Zvaću decu!“ i „I tata bi sine“, znamo za porodičnu firmu „Krstić i sin“, znamo muziku napamet.
Starija gospođa koja sve vreme sedi u dnu autobusa, s gledaočeve desne strane, u vreme interneta postala je pravi fenomen pop-kulture.
Zanimljivo, retko koji gledalac iz prve primeti osobu koja je u autobusu sve vreme; s njom niko ne razgovara, na njoj se kamera ne zadržava, a ona samo ćuti, bulji u prazno ili kroz prozor, ne pokazuje emocije, nimalo ne učestvuje u radnji filma osim što postoji.
Pogrešna je učestala tvrdnja da baba u crnom boravi u busu samo do učiteljeve sahrane. Baba je u autobusu i tokom završnog bombardovanja. Dakle, do samog kraja filma. Nijednom nije napustila krntiju, nitko joj nije uputio nijedan pogled, a kao glumica nije navedena ni na odjavnoj špici.
Pa čemu onda uopšte služi?
Isprva su teorije govorile da predstavlja samog Đavola ili da joj je bio potreban prevoz na sahranu. Dalje, tvrdi se da ju je otelotvorio Predrag Milinović, legendarni statista eks Ju kinematografije ili da se radi o jednom od kamermana. Najluđa glasina kaže da je baba bila tu da bi umirivala svinje koje je uznemiravalo neprestano tandrkanje tokom Miškove vožnje.
U knjizi Dušana Kovačevića, scenariste filma, baba u crnom podrobno je opisana, čak detaljnije od svih ostalih putnika, tako da je očigledno da je njena uloga bitna. Makar samo na simboličnom nivou.
Reditelj Slobodan Šijan navodno je izjavio da baba predstavlja smrt i tragične ratne događaje koji slede, što je i većini gledalaca koji su svesni babe u filmu najlogičnija pretpostavka.
Scenarista Dušan Kovačević je nešto iscrpniji: „Baba u crnom predstavlja Srbiju koja je potpuno izolovana. Ona je analogija na stare ljude koje je njihova porodica ostavila same u nekoj seoskoj zabiti. Oni tako životare, pomireni sa sudbinom i nimalo ih ne zanimaju događaji u zemlji i svetu, već su stvorili sopstveni paradoks sećanja, navika i melanholije.“
Nije baba u crnom jedina zanimljivost koja intrigira u filmu „Ko to tamo peva“.
Naime, scenario je uključivao i beg životinja iz beogradskog Zoološkog vrta tokom bombardovanja grada, što je trebalo da bude završni kadar filma. Ali, zbog Titove smrti, Šijan nije dobio dozvolu za snimanje te scene, koja se ipak pojavila u filmu godinama kasnije, i to u Kusturičinom „Andergraundu“, za koji je scenaro takođe pisao Dušan Kovačević, piše Objektiv.
Foto Printscreen Instagram
Pratite nas i na društvenim mrežama INSTAGRAM i FACEBOOK
Izvor: filmitv.rs/Objektiv