Film „Nečista krv“ biće prikazivan u bioskopima od 26. avgusta, a deset jednočasnovnih nastavaka serije od decembra, najavila je danas producentkinja Snežana Van Huvelingen.
Na konferenciji za novinare Sarajevo film festivala, gde su premijerno prikazana prva dva nastavka „Nečiste krvi“, Van Huvelingen je rekla da će serija, za razliku od filma koji se dešava samo tokom 1850. godine, obuhvatiti period od četiri decenije i tri generacije.
– U seriji pratimo jednu porodicu kroz 40 godina. Počinjemo od Hadži Trifuna, Sofkinog dede, preko njegovih sinova i na kraju završavamo sa Sofkom, a to je treća generacija – rekla je Van Huvelingen.
U filmu reditelja Milutina Petrovića „Nečista krv“ Dragan Bjelogrlić igra glavnu ulogu srpskog trgovca Hadži Trifuna koji nastoji da reši složene i opasne odnose sa Turcima, poslovnim saradnicima, ali i unutar svoje porodice u Vranju.
Seriju uz Petrovića potpisuje i reditelj Goran Stanković, a rađena je, kao i film, po zaturenom pa pronađenom scenariju sineaste Vojislava Nanovića. koji je nastao po delima književnka Bore Stankovića.
Petrović je istakao da je Stanković pisao „o psihologiji na jako moderan način“, što je Nanović „na divan način shvatio“ i pretočio u scenario 1975. godine, koji je na njega prilikom prvog čitanja ostavio impresiju – „da je to vestern!“
– U scenariju sam video očiglednu stvar, da ceo region ima jako bogatu istoriju 19. veka. Definitivno uzbudljiviju, lepšu i živopisniju nego Teksasa ili Arizone. Ali iz nekog, možda čak mazohističkog razloga, mi to nikad nismo baštinili – ocenio je Petrović.
Prema njegovim rečima, u vreme kada se dešava „Nečista krv“ putovalo se na konjima, „što je sinonim za vestern, a ljudi su ovde jahali konje bolje nego u Teksasu“.
Reditelj Stanković je rekao da je radeći na seriji sa Petrovićem imao istu viziju, da su se nadopunjivali, samo su se „podelili po epizodama“.
– Najizazovniji je bio prostor koji smo mogli da domaštamo, da ne pravimo etnografsku instalaciju ili dokument koji će neko da uzme zdravo za gotovo, nego da damo jednu interpretaciju tog vremena i junaka, neku vrstu stilizacije u svakom segmentu – rekao je Stanković.
Iz mnogobrojne glumačke ekipe, konferenciji je prisustvovala Katarina Radivojević, koja je za svoj lik Cone, Hadži Trifunove sestre, rekla da je „preteča moderne žene“ i da „simbolizira slobodu izbora u patrijahalnom vermenu kada to nije bilo moguće“.
Anđela Jovanović je svoju Tašanu opisala kao kompleksan i dubok lik, ženu „ispred svog vremena, buntovnika koji se bori za slobodu i na kraju preuzme odgovornost za posledice“.
Gradeći Vladiku Mirona, glumac Dejan Bućin je nastojao da to „ne bude jednodimenzionalni prikaz verskog lika“, naglasivši da mu je bio „najinteresantniji njegov unutrašnji sukob između posvećenosti Bogu i ljudske žudnje za Tašanom„.
Foto Promo
Pratite nas i na društvenim mrežama INSTAGRAM i FACEBOOK
Izvor: filmitv.rs/Tanjug/Telegraf
