Arben Bajraktaraj (49), zvezda uspešne srpske serije Besa, izazvao je pravu lavinu komentara i revolt srpske javnosti izjavama u najnovijem intervjuu za poznati beogradski nedeljnik. Kako prenose Novosti osim stavovima iznetim u intervjuu Bajraktaraj je domaću javnost razbesneo i učešćem u predstavi „Projekat Handke“, sa kojom nastupa u okviru festivala Hartekaft.
Ovaj Albanac, rođen u Isniću kod Dečana, koji živi u Parizu, kako pišu Novosti, glumi u predstavi koja kroz osudu nobelovca Petera Handkea čitav naš narod proglašava zločinačkim, a sve koji se usude da ga brane negatorima genocida i, kako je doslovno rekao, banditima. Ostrvio se i na Francuze, koji ne prihvataju zapadnu verziju istorije.
– Pričom o Handkeu mi ne osuđujemo njega, mi pokazujemo kako je učestvovao u negiranju genocida i ratnih zločina. Pokazujemo taktike koje je koristio i u svemu tome nije sam, iza njega je mnogo drugih ljudi, zato on i dobija Nobelovu nagradu. Njegovo licemerje je ogledalo našeg vremena i u Francuskoj je sve više poricanja genocida. Tu je Patrik Beson, Rene Žerar, koji je pisao za Figaro. Oni su banda, zaista prava banda, i sada se malo plaše jer ne mogu otvoreno da podrže dragog prijatelja Putina, ali su tu – rekao je Arben, u seriji Dardan Beriša, za beogradski nedeljnik.
U tom intervjuu on kaže da je u vreme njegovog odrastanja na Kosovu vladao srpski aparthejd, da Albancima nije bilo dozvoljeno da se školuju, da mu je sestra izbačena iz škole, a već u sledećoj rečenici demantuje samog sebe i kaže da je postojalo paralelno obrazovanje.
– Handke i ta banda se kriju iza zavese slobode izražavanja i genijalnosti umetnosti. Ovo što mi činimo je zapravo čin otpora. To nije samo predstava, to je borba i mi biramo borbu. Niko nije postavio pitanje njihove odgovornosti, i dalje im se aplaudira. Ova banda o kojoj govorim ima otvorenu podršku desnih ekstremista, ima ih sve više širom Evrope koji koriste umetnike kao deo svoje ideologije, kao paravan – rekao je Bajraktaraj.
U najavi predstave se konstatuje da je Handke „konstruisao neistinitu i opasnu pripovest o događajima i činjenicama vezanim za ratove na prostoru bivše Jugoslavije“ i postavlja pitanje „gde se završava sloboda govora za umetnika, a gde počinje potreba da bude politički svestan“.
– Projekat se ne bavi Peterom Handkeom lično, već fenomenom koji on personifikuje. Ipak, dve nagrade ogromne svetske reputacije – najpre Ibzenova, a zatim i Nobelova, nekako su definisale „Handke problem“ kao veliki i značajan. Lično verujem da su dva žirija obe ove nagrade postupili kao dve grupe nordijskih budala. Nas ne interesuje Handke kao pisac, već kao simbol situacije kada se u ime „slobode govora“ nagrađuje fašizam – rekao je autor predstave.
Rediteljka Bljerta Neziraj se samo nadovezala, sipajući teške optužbe protiv Srba:
– U „Projektu Handke“ pitanja koja postavljamo ne ostavljamo bez odgovora jer bi to bilo licemerno. Jasno smo se pozicionirali protiv pisca koji je svojim radom i javnim istupanjem pregazio žrtve rata i bol nevinih ljudi, baš kao ljuti ratni kriminalac.
Zanimljivo je da, za razliku od srpske serije „Besa“, u kojoj glumi nekolicina albanskih glumaca, u „Projektu Handke“ nije bilo mesta ni za jednog iz Srbije.
Osim Arbena Bajraktaraja, tu su Ejla Bavćić iz BiH, Adrian Morina i Verona Kodža sa Kosova, Italijan Klaus Martini i Crnogorka Anja Drljević.
REAGOVANJA
DRAGOSLAV BOKAN, REŽISER: Razapinju nas na krst
Mi živimo u post-Jugoslaviji i eks-Jugoslaviji i moraće da prođe još mnogo vremena da počnemo da živimo u Srbiji. Mi živimo u međuvremenu u kojem ništa nije kao u drugim državama u regiji, ništa nije ni logično ni moralno ni na našu korist kada je reč o kulturi. Gde i dalje preovlađuju jugoslovenski, antisrpski, kvazihumanistički koncepti u kojem sve što ima veze sa nama, pa makar to bio Peter Handke, razapinje se na krst, a za razliku od toga mi ne smemo da pisnemo ni kada je reč o najvećim prekršajima morala, ljudskosti, istine od drugih naroda u regiona.
MUHAREM BAZDULJ, PISAC: Hajka počela posle Nobela
Predstavu nisam gledao, ali po svemu što sam pročitao, reč je o pokušaju da se satanizacija Handkea od regionalne koalicije politikanata koji glume umetnike nastavi. Mnoga imena u i oko predstave poznata su mi još iz vremena hajke neposredno nakon objave vesti da je Handke dobio Nobelovu nagradu i, u tom smislu, nisam iznenađen. Oni se zapravo pokušavaju očešati o Handkeovu slavu i umetničku harizmu.
Mislim ipak da je odlično što je Beograd otvoren i za ovakve umetničke vizije. Koliko znam, producenti ove predstave u Prištini se bave i izdavaštvom. Čisto sumnjam, međutim, da će objaviti neku Handkeovu knjigu na albanskom, „Kukavice iz Velike Hoče“, recimo, redak primer da se neki književni nobelovac u svojoj prozi bavi temama i geografijom Kosova.
PREDRAG GAGA ANTONIJEVIĆ, REDITELJ: Nek naprave predstavu o vađenju organa
Handke je čovek koji je dokazao ko su Srbi i uprkos toj zapadnoj retorici našao način da Srbe i srpske žrtve podrži u teškim trenucima. Očekujem da će neki beogradski krugovi jedva dočekati da tu predstavu pozovu i na festival Mirdita. Mi stalno glumimo neku vrstu širine, razumevanje, dok ostali guraju neku drugačiju priču i narativ. Treba postaviti pitanje dokle više. Ja jesam za saradnju, ali ne ako ona podrazumeva da od njih stalno dolazi nešto što je na našu štetu i protiv nas, a mi nemamo pravo ništa da kažemo. Što oni ne naprave neku predstavu o vađenju organa, ali sumnjam da bi ona mogla da bude izvedena u Prištini.
Pratite nas i na društvenim mrežama INSTAGRAM,FACEBOOK i YOUTUBE
Foto Promo/Adrenalin
Izvor Film i TV/Novosti/
