Našeg proslavljenog glumca i zvezdu domaćih filmova i serija koju publila obožava, Vuka Kostića, do sada smo imali priliku da vidimo u karakternim rolama izuzetno snažnih i opasnih momaka. Ili na strani dobra, ili na strani zla. Tako smo ga gledali u „Ubicama“ tokom četiri, a uskoro će i peta sezona, kao inspektora Aleksandra Jakovljevića. Odlično se pokazao i kao negativac, sada već kultni Sparta u seriji „Južni vetar“, a zablistao je i mračnoj „Močvari“, kao i u seriji „Meso“.
Ipak, Kostić je priznao da se pomalo umorio od akcije. Tako je u intervjuu za Novosti poručio da priželjkuje nešto potpuno drugačije.
– Voleo bih da radim neku komediju, romantičnu komediju, neki filmić o dvoje mladih. Voleo bih još koju godinicu da igram junaka u ljubavnom filmu, a ne tatu nekog zaljubljenog klinca. Voleo bih da igram u projektu koji bi bio nežna priča o dvoje ljudi koji se vole, gde nema krvi, droge, čupanja za kosu, policije, rata, ubistava, masakriranja – rekao je glumac, a ni ljubiteljima triler-krimića „Ubice mog oca“ nije ostao dužan.
– To je prvi projekat koji je u svakom smislu zaista pomerio granice u našem serijskom programu. „Ubice“ su pokrenule jednu novu eru televizijskog, serijskog programa. U tom projektu bavimo se traganjem za pravdom, dobrom koje mora da pobeđuje, svim onim „malima“ koji pobeđuju „velike“, i to mislim da želi naš gledac, zato se i poistovećuje sa junakom koji se bori kao lav da bi saznao istinu. Jer je čoveku u stvarnom životu dosta nepravde, i taj mali čovek želi da bude zaštićen od policije. Serija ima snažne poruke – da će prava ljubav uvek pobediti, da su moć i pare ništa, a da su čast, odvažnost i obraz najveće vrline. To su neke stvari u koje čovek želi da veruje i, na kraju krajeva, treba da veruje.
Rola po kojoj će ga publika u Srbiji sigurno pamtiti u 2020. je upravo ona koju je ostvario u seriji „Južni vetar“. Mada i sam priznaje da to nije baš njemu najdraži tip likova, njegov „Sparta“ obeležio je prvu sezonu serije Miloša Avramovića.
Fora s đavolom je da on nema rogove i rep, već su đavoli uglavnom šarmantni. „Batica“, koji je baš zanimljiv – jao što je sladak, što je on super momak – a u stvari je demon. Tako da, eto, sa malim sredstvima napravili smo celu tu priču. Bilo mi je drago što su me zvali drugari, i oni su napravili sjajan posao, serija je veoma popularna i mislim da su „razbili“ taj žanr kojim su hteli da se bave. Mene više privlače priče o nekim drugim ljudima, ali za glumca to nije bitno, on igra šta mu se da.