S epitetom skromnog, vaspitanog i zgodnog mladića, Aleksandar Radojičić, pobrao je davno simpatije pripadnica nežnijeg pola. Međutim, svojim telentom pokazao je glumački raskoš, a domaća publika će od jeseni imati prilike da ga gleda u seriji “Dinastija”, gde tumači ulogu telohranitelja i vozača Blejka Karingtona.
– Ne radi se kao klasična “Dinastija”. Više gledam kao na porodičnu seriju koja je savremena, čija se radnja dešava u ovom vremenu, koja je za sve uzraste. Nadam se da će i novim generacijama biti zanimljiva, kao što je bila i našim roditeljima. Nisam gledao seriju tada i nisam imao želju da vidim kako je to tada rađeno, već sam čitao tekst i na taj način radim onako kako ja vidim tu seriju – kaže glumac, i nastavlja:
– Mislim da nema smisla ugledati se na prošlu verziju i pokušavati da uradiš tako nešto. To je legendarna serija i legendarni likovi. Igram Mihajla, po našoj verziji, koji je vozač i telohranitelj Blejka Karingtona koji ulazi u romansu sa njegovom ćerkom. On ima želju da napreduje i uspe u tom svetu. I razne stvari bi učinio da bi do toga došao. Malo dguračiji lik od onoga na šta sam navikao. Iz jednog ugla negativac, ali s dozom razumevanja za njegove postupke. Poprilično zanimljivo.
– Super je glumačka, ali i ekipa iza kamere. Jedno divno putovanje. Dosta scena smo snimili, dosta glumaca prolazi kroz ovu seriju i na kraju jedva čekam da vidim koji je rezultat – kaže za “Blic” Aleksandar Radojičić.
Radi se o jednom vrlo ambicioznom mladiću, što bi se reklo da nije slučaj kada je on u pitanju privatno.
– Potpuna suprotnost meni (smeh). Niko nije potpuno suprotan. U svakom možeš da nađeš momente iz svog života, naznaku, gorčinu… Uvek moraš da nađeš opravdanje. Trudim se da ne gledam likove koje igram sa distance i da ih osuđujem na bilo koji način. Jedan od razloga nas kojim se bavimo glumom je da bi igrali i razmišljali o likovima koji nisu slični nama. Koji su imali drugačije životne okolnosti i ući u njihov način razmišljanja, mozak. To je ono što glumu čini drugačijom od bilo kog drugog zanimanja.
– Ne mogu da kažem da je to karaktera crta. Prosto, to je kao kada pričamo o horoskopu, pa neko kaže on je tvrdoglav ili nešto tog tipa, koje svako od nas može da nađe u sebi. Gledam to iz vizure, možda ja ne bih postupio tako u datoj situaciji. Ali prosto moraš da vidiš zašto je došlo do toga i da nađeš neko objašnjenje zašto je neko to uradio, da bi to bilo realno, da bi ti mogao da shvatiš kako razmišlja taj lik – kaže Aleksandar, i nastavlja:
– Tražim te situacije i pokušavam da ih poistovetim sa nekim mojim iskustvima u životu i da nađem emociju koju osetim u tom trenutku. U određinim situacijama u koje nas nekada život stavi možemo da budemo neprepoznatljivi sami sebi i da se sutra pitamo kako je moguće da sam ovo rekao ili uradio. Mislim da ne treba da budemo izričiti i gledati stvari sa visine. Trudim se da pronađem neki motiv za postupke koje čini moj lik.
– To je sastavni deo našeg posla. Prosto ne smem na to da gledam sa nekom distancom, zato što dok te stvari nisu samo da bi se skinuli glumac i glumica, dok je u sklopu radnje, tako i razmišljam. Kao i kada igraš čoveka koji treba nekog da ubije. Sastavni deo našeg posla. Sve što je u sklopu funkciji same radnje, serije, bilo kog drugog posla ili pokazivanje nekih karatkeristika likova, mislim da nema prostora da se razmišlja na drugi način.
Za razliku od ove serije u ”Beležnici profesora Miškovića”, publika je imala prilike da ga vidi u potpuno drugačijem žanru.
– Za početak to je drugačiji žanr. To je nešto novo što se kod nas do sada nije ni pokušavalo na taj način. Privuklo me je i zaintrigiralo da budem deo takvog projekta. A zatim da igram službenika DB-a u takvim okolnostima. Sve to kada se spoji sa rediteljem i celom ekipom je izazov o kome nisam razmišljao da li da se upustim ili ne.
Neko je koga krasi smirenost, lepi maniri i odmerenost. Na pitanje zašto se o tome danas priča kao o nečemu što je retkost, p ase doživljava više kao mana nego vrlina, kaže:
– Bojim se da se danas nalazimo u nekom blatu, da tako kažem, što se tiče kulture, vaspitanja, razmišljanja šta će ko da izgovori itd. Čak i ako neko u javnosti pazi na svoje ponašanje ili na izgovorene reči tu se odmah gleda da li je on stvarno takav ili se predstavlja lažnim. Svi ljudi koji imaju pristup TVu, javnom životu imaju obavezu da se ponašaju kulturno i vaspitano na javnoj sceni. Mislim da je to odgovornost.
– Da nije samo privilegija biti poznat ili prepoznatljiv, već odgovornost, što dosta ljudi sa javne scene ne uzima u obzir, ali to je i razumljivo s obzirom na to da je veliki procenat domaće javne scene proistekao iz rijalitija, iz nekih profesija koje pre deset godina nisu postojali i ti ljudi ne bi imali prilike da se nađu na javnoj sceni. I zato možda neko sa strane koji gleda njemu to bude šokantno, nešto drugačije, ali to više govori o njemu, nego o mom ponašanju – kaže glumac, i dodaje:
– Mislim da to nije ništa spektukalno, drugačije, već sam samo tako vaspitan. Naravno da imam i svoje drugačije strane ali to prosto nije za kamere. Mislim da je to normalno i da nije ništa fejk. Smatram da moj privatan život nikome ne bi trebalo da bude smernica, ali kada sam u javnom obraćanju mislim da je neophodno da se pazi na ponašanje.
Svaki slobodan trenutak provodi sa ćerkom Ajom. Aleksandar priznaje da mu redovno prođe kroz glavu kako vreme brzo leti, kako više nije devojčica, kako lagano ulazi u tinejdž period.
– Ali taj proces odrastanja svog deteta je toliko uzbudljiv i predivan da se više bavim sadašnjim trenutkom, nego šta smo propustili, šta nismo proživeli jer nismo stalno zajedno. Meni je najbitnije da vidim da je srećno i voljeno dete. To je ono što je najbitnije. A naravno da će roditeljima biti teško što im deca prebrzo odrastu. Ali to je sve normalno.
Na pitanje da li će biti kao Nikola Kojo u filmu “Mi nismo anđeli”, odgovara:
– Mogu da priznam da sam juče pomislio na to. Simpatije, kako ću ja reagovati, ali ipak mislim da neću biti baš kao Nikola Kojo u filmu. Zato što se zaista trudim da imam razumevanja za sve to. Naravno žensko dete i posebna veza sa ocem. Ali opet kažem najbitnija mi je njena sreća. I dok god je ona srećna, ja ne smem da se mešam.
Glumac odgovara i na pitanje da li za sebe i kada kaže – ja sam srećan čovek:
– Da. Apsolutno mogu da kažem da sam srećan čovek. Mislim da u današnje vreme mnogo lakše vidim one negativne stvari koje nam se dešavju ili nam se okružuju. Postali smo poprilino negativni. prvi smo da ukažemo na neke loše stvari oko nas. Ali smatram da je umeće koncetrisati se na pozitivne stvari koje su svakodnevno tu. Nije lako ne mogu da kažem. Ali kada pogledam tako iza sebe mogu da budem zaista samo srećan zbog svega što sam proživeo za 34 godine.
