Završen je 28. Festival evropskog filma Palić, a tokom ovih skoro tri decenije prodefilovalo je mnoštvo glumaca, reditelja i autora ostvarenja iz svih delova sveta. Jedna od njih je velika glumica Mira Banjac, koja je bila tu od početka festivala svih ovih dana, bila je velika podrška i neko ko je u biti ove smotre kao stub i smisao.
– Bila sam u savetu, odborima, sada dolazim jer mi je i dalje stalo, kao i prvog dana. Važno mi je da se festival održava i uvek sam se za to zalagala jer mislim da je ovo pravo podneblje za sjajan festival. Subotica ima kulturu i oni čuvaju sve ono što je vredno. Ne diče se visokim zgradurinama, već je kvalitet u ljudima i u njihovoj dobroti – kaže glumica povlačeći dim iz svoje muštikle i setno se podsećajući nekih minulih godina i nekog drugog vremena.
– Šetam ovim ulicama, parkovima i razmišljam koliko je ljudi, glumaca, filmadžija i sjajne publike prošlo tokom ovih godina. Nažalost, mnogih više nema. I to je uvek najteže. Ovaj festival je bio povod da dođem i podržim ga jer je otišla moja prijateljica Vesna, supruga Radoslava Zelenovića, moj pravi porodični prijatelj. Ovde smo bile zajedno… – priča glumica, ali odmah kroz osmeh dodaje:
– Ali eto, lepo je doći, prepoznajem toliko ljudi i oni prepoznaju mene, to je ono što vredi. Nagrade dođu, ali ono što ostane u ljudima posle vas to je najvrednije. Mi smo celi vek radili za njih, za publiku. Nagrada će naći svoje mesto u istoriji, ali u ljudima će ostati ono što vredi i što je suština – kaže Mira, i nastavlja:
– Pre nekoliko godina u Zagrebu snimala sam film, i idem ulicom, šetam, iza mene mladići, vrlo mladi i jedan od njih kaže: “Saveta, je l znaš gde je Vinča?”. Tekst iz “Balkanskog špijuna”, a oni imaju oko 19 godina. Okrenula sam se iznenenađena otkud to da znaju, kad oni meni rekoše da znaju ceo tekst iz tog filma. To je u ljudima ostalo, da vas pamte po rečenici, po celoj ulozi ili vas ne pamte uopšte, što je katastrofa.
Neumorna glumica kaže da ju je rad uvek održavao i da je srećna što može da se pohvali da će je publika pratiti u nastavku serije “Klan”, novom sitkomu “Feniks”, a uskoro se nastavlja i snimanje filma “Bilo jednom u Srbiji” koje je nažalost prekinuto kada je preminuo Ivan Bekjarev.
– Posebno se radujem pozivu Raše Bukvića da snimimo kratki igrani film o njegovoj majci. To je fantastična mogućnost za glumicu, samo ja i samo se radi o toj ženi – njegovoj mami. To je toliko dobro kada glumac dobije priliku da pokrije sve to što je on zapamtio o njoj. To je toliko lepa mogućnost. Lepo tkanje koje glumca tera na gusto, unutarnje i emotivno traganje. Mnogo se radujem što ću imati tu priliku – kaže glumica, i dodaje:
– Znate, ja sam žena koja ne može bez rada. Srećna sam što snimam i radim zaslugom ljudi koji me hoće još uvek. Živim da bih radila i radim da bih živela i to me pokreće. Dokle radiš, dotle si živ. Starost mora biti dostojanstvena ne smete joj oduzimati, već joj dati koliko zaslužuje. Morate da oslušnete vaše telo. Glava je najvažnija i mora da se čuva!
Na pitanje gde je u sebi pronalazila baš tu snagu koju je prenosila na veliko platno i pozorišne daske, glumica kaže:
– Igrala sam žene iz različitih miljea. Trudila sam se da upoznam našu ženu, sa ovih prostora – ona je dosta podložna čoveku, tu je on u prvom planu, tu je njiva, tu je sunce, tu je rad. Žena koja opslužuje svog čoveka i koja mu je uvek tu. Onda odete u Crnu Goru i tu je žena koja je simbol svega. Crnogorci se kunu u majku i sestru i ni u koga više. Ona je prva violina i to, kada radite, morate znati. To zahteva jednu veliku, lepu studiju, treba da znate i razumete mentalitet, podneblje, psihološki milje, treba da znate koje je mesto te žene u porodici i društvu – kaže i dodaje:
– Gledam nedavno tu izložbu “Lica Mire Banjac”, to su lepa lica, ali ispod svakog tog lica je jedna sudbina, jedan život. Lica su transparent, ali ispod je duša, sudbina te žene koju sam ja stvarala. Ja to ne mogu da ispričam ljudima, oni gledaju i kažu: “Jao, kako je Mira to različito igrala”, a ja znam šta je to različito sve mene koštalo. Ali je u tome i suština i lepo je. Glumci su ljudi koji rasipaju ono što su imali, ali neko pametan to skupi u knjigu ili izložbu, i ostane sačuvano…
Na pitanje kako se onda sačuva duša glumca nakon svih tih života i davanja, glumica uz osmeh odgovara:
– To je zanat. To je reč koje se glumci boje da kažu. To se sve negde složi. Recimo, ja tekst pamtim vizuelno, drugo, ja uvek kažem da u sebi imam jednog rezervnog igrača. Posmatram ljude, i kada mi se dopadne neki detalj, ja to registrujem, ali nisam svesna da sam i zapamtila. Onda dođe trenutak kada bi trebalo da odigram nešto slično i ja se setim. Ja to znam, a ne znam odakle. Međutim, sve je u meni, samo je trebalo da izađe. Tu je u meni taj rezervni igrač koji čuva – kaže Mira i zaključuje:
– Znate, mnogo sveta je u vama, treba to raščistiti i reći ovo je važno, ovo ne. I to je teško, to ide sa godinama. To sve dođe na svoje i sve ste to na kraju vi.
Foto Printscreen Instagram
Pratite nas i na društvenim mrežama INSTAGRAM i FACEBOOK
Izvor: filmitv.rs/24sedam
