Jelica Sretenović je poznata srpska glumica. Specifična je po mnogo čemu, ali će svakako ostati upamćena kao najmlađa osoba koja je upisala Fakultet dramskih umetnosti. Pored brojnih uloga u skoro četrdeset godina dugoj karijeri, Jelicu je publika najpre zavolela kao simpatičnu Koviljku Koku Stanković iz serije “Bolji život”, ali i po duetu “Ruska čokolada” sa grupom ,,Poslednja igra leptira”.
Jelica je rođena 3. marta 1954. godine u Beogradu. Nakon što su joj se roditelji razveli, trogodišnja Jelica ostaje sa majkom Anđelkom, koja je preminula pre sedam godina. Poznata glumica bila je jako vezana za majku, kojoj se uvek poveravala i na koju se oslanjala. Sa ocem Trifunom gotovo da nije imala nikakav kontakt od kad su joj se roditelji rastali.
Svog oca, Jelica je opisala kao ,,velikog mangupa sa Crvenog krsta”. Sa očeve strane ima i polubrata, kojeg je Trifun takođe napustio. Sa polubratom nije u kontaktu ali su u dobrim odnosima. Osim majke, veliku ulogu u njenom vaspitanju imale su baka Zorka i tetka Mirjana.
Još u detinjstvu počinje da se bavi glumom. Bila je član radio grupe Bate Miladinovića koja je nastupala u ,,Radio Beogradu” u emisiji ,,Dobro veče deco”. Išla je redovno na glumačke sekcije u osnovnoj školi ,,Ćirilo i Metodije”, koju je ujedno i pohađala.
Već nakon završene druge godine u Gimnaziji, ona odlučuje da ode na Fakultet dramskih umetnosti.
– Ja sam mnogo žurila da postanem glumica! To sam želela otkad znam za sebe – izjavila je u jednom intervjuu.
Glumu je upisala u klasi profesora Predraga Bajčetića i bila je najmlađa u svojoj grupi, pa su je ostale kolege obožavale. Tokom studija se udala, u aprilu je rodila ćerku Anu, a u maju je diplomirala. Njeni kolege iz klase bili su Gorica Popović, Tanja Bošković, Milan Štrljić…
Karijeru je započela na samom kraju studija, kao što je bio običaj. Bilo je to u seriji ,,Žive veze”. Uloge su se ređale, a njen najupečatljiviji lik svakako je Koka iz ,,Boljeg života”.
Nakon prikazivanja ove serije, mnogi ljudi su je i zvali tim imenom. Kao jednu od svojih omiljenih uloga, Jelica je navela Burazera iz ,,Vojne akademije”, simpatičnu kuvaricu, kojoj se poveravaju kadeti, profesori, čak i školski psiholog.
Uvek je bila slobodni umetnik i nikada nije pripadala ni jednom pozorištu, ali je svakako ostvarila veliki broj uloga na daskama koje život znače.
Jelica nije bila od onih devojaka koje su imale jedan cilj u životu – da se udaju i rode decu. Želela je da malo uživa u devojačkom životu, a onda se pojavio pravnik Miloš Miša Sretenović, za koga se udala kada je imala samo devetnaest godina. Njen suprug je jedan od osnivača ,,Univerzitetskog kliničkog centra”.
Na žalost preminuo je usled srčanih problema 1999. godine, nakon dvadeset pet godina braka sa voljenom mu Jelicom. Svog supruga, Jelica je opisala kao dominantnog muškarca, sa kojim je imala ravnopravan odnos. Njegova smrt 1999. joj je veoma teško pala, a veliku podršku Jelici je pružio reditelj Zdravko Šotra koji joj je u tom periodu dodelio ulogu Kaliope, u svojoj čuvenoj adaptaciji romana ,,Zona Zamrova”.
Povratak na posao je glumici dosta značio. U pomoć je pritekla i rediteljka Soja Jovanović, dodelivši Jelici ulogu u predstavi ,,Umrla je gospođa Majkl”. Radeći na ovim projektima, Jelica je lakše prebrodila gubitak svog supruga, ali ljubav prema njemu ni sa godinama nije jenjavala.
Jelica iz braka sa pravnikom Milošem Sretenovićem ima dve ćerke, Anu i Olju. Olja je jedanaest godina mlađa od svoje starije sestre. Obe imaju dara za glumu ali se ne bave tim pozivom.
Popularna glumica odavno je postala baka, a njen, sada već punoletni unuk, Miloš nosi ime po svom dedi, Jeličinom suprugu. Miloš i njegovi roditelji žive u Švedskoj, tako da baka Jelica često putuje kod svoje porodice, ali i oni redovno dolaze kod nje. Izjavila je i da su se nakon Mišine smrti pojavili neki muškarci u njenom životu, međutim ni jedan nije mogao da zameni pokojnog supruga.
