Stevan Piale, zvezda serije “Igra sudbine”, kao Luka Ožegović osvaja i ostavlja slomljena ženska srca, ali je zato u privatnom životu godinama veran samo jednoj – Uni.
– Znam da će zvučati kao kliše, ali to veče kad sam je upoznao, bilo mi je jasno da je ona žena mog života – otkrio je mladi glumac za HELLO!, nedugo nakon što je stao na “ludi kamen”.
Prvi put su se videli u Valjevu, gde je Stevan snimao “Šešir profesora Koste Vujića”, a Una bila na odmoru u porodičnoj kući.
– Ja sam se zaljubio čim sam je video, a ona se pravila nezainteresovana. Retko sam prilazio devojkama, osim ako baš vidim jasan znak. Kao, nešto sam ponosan. Zbog Une sam prešao preko svojih principa i dodao je na “Fejsbuk”. Za mene je to bio ogroman korak – kaže Stevan.
– To što je Stevan glumac u početku sam doživela kao minus. Imala sam predrasude da će pokušati da me fascinira nekim “poziranjem” i unapred sam zauzela gard kojim sam htela da poručim: “Koga briga što se baviš javnim poslom” – otkrila je Una, devojačko Hadži Nikolić, zbog čega je između njihovog upoznavanja i početka zabavljanja prošlo nekoliko meseci. Bilo kako bilo, posle prvog poljupca više se nisu razdvajali.
Danas skladan bračni par, koji je u međuvremenu dobio ćerku Rosu, mnogima je, u prvo vreme, delovao kao “nemoguća kombinacija”. Stevan, koji je u mlađim danima trenirao fudbal, kasnije je postao vatreni navijač Crvene zvezde i Zemuna. Pratio ih je na gostovanjima, radovao se njihovim uspesima, “bolovao” poraze. Ta ljubav i posvećenost nikada nije pala u drugi plan zbog glume i poslovnih obaveza, naprotiv.
– Ćerki pevam pesme kojima su i mene uspavljivali kad sam bio mali, ali često i izmišljam reči. Sviđa joj se kad joj repujem, voli taj ritam. Iskreno, pevam joj i navijačke pesme mojih omiljenih fudbalskih klubova.
S druge strane, šarmantnoj Uni, koja je odrasla uz dve starije sestre, uvek su bile bliže knjige. Spojila je lepo i korisno, pa se profesionalno bavi prevođenjem. Osim toga, vodi i uspešan blog “samosvegastavidosta” gde sa brojnim pratiocima razmenjuje recepte za ukusne specijalitete. Sličnosti i razlike koje su povezale i održale mladi par daleko su značajnije.
– Oboje smo jako vezani za porodicu i da se nas dvoje pitamo svi bismo živeli u komšiluku – kaže Stevan i dodaje:
– Unini roditelji su divni. Njen otac, čuveni psihijatar Časlav Hadži Nikolić, koji je bukvalno proputovao ceo svet, istinska je legenda. Uživam u razgovorima sa njim.
Uzgred rečeno, o životu profesora Hadži Nikolića mogao bi se snimiti izuzetan akcioni film. U Kini je, pre više od trideset godina, savladao tajne akupunkture. U Nigeriji je dobio titulu poglavice, u Amazoniji se družio sa šamanima učeći kako oni hiljadama godina leče psihičke probleme u plemenima. Pronašao je drevni grad i upisan je na listi nalazača u Institutu za kulturu Perua.
– Roditelji nas maksimalno podržavaju, a zanimljivo je da su naše majke postale odlične prijateljice. U šali kažemo da je to jedna osoba – otkriva Una.
– Rosinu garderobu sam podelila u tri ravnomerne grupe. Jedna je kod nas u stanu, druga kod Stevanove mame, treća kod moje. Gde god da krenemo, ništa ne moramo da nosimo. Kada smo, prvi put posle Rosinog rođenja, odlučili da odemo u pozorište, Stevanova mama je čuvala unuku. Ne da je sve prošlo u najboljem redu, nego je, kada smo pozvali da pitamo šta rade i da li Rosa plače, opušteno uzvratila “A što bi plakala” i “Što uopšte zovete, uživajte u predstavi” – šaljivim tonom rekla je Una.
