Glumac Branko Bane Vidaković nedavno je bio optužen za dilovanje droge, te je publika o njemu stekla sliku kao o bahatom razvratniku. U međuvremenu, glumac je oslobođen optužbi.
Za sebe kaže da je “omašio planetu”.
– Ja sam odgajan u neko drugo vreme, u drugom veku, zato se slabo i snalazim danas, jer imam utisak da sam omašio planetu… Daleko je ovo od onoga kako smo mi vaspitavani. Devedesette su napravile mnogo strašnih stvari, između ostalih navikli smo na smrt, na tuđu patnju. Ljudi nemaju više empatije, zato što ne mogu da podnesu više tuđu patnju – kaže glumac za Novosti, i nastavlja:
– Nisam tip čoveka koji bi ovde bio srećan čak i da sam milijarder, jer ne mogu da prolazim bogato odeven, ili u skupim kolima i da gledam kako ljudi kopaju po kontejnerima. Kako vidim, svet je globalno u jednom čudnom stanju, i ova pandemija je ogolila mnoge stvari, i da ono što smo mi mislili da je nekakav ideal slobode, lepote, nije ispalo baš tako na kraju, pale su mnoge maske. Ceo svet je poludeo. Nismo mi nikakvo usamljeno, nesrećno ostrvce, samo smo jedno od milion nesrećnih ostrvaca.
Nezaboravna je njegova uloga profitera, dilera, u legendarnom filmu „Lepa sela, lepo gore„, te je napravio paralelu sa sopstvenim nedavnim iskustvom.
– Ja sam demistifikator. Tu vrstu sam jako dobro poznavao iz tih vremena osamdesetih, znam ih ko zlu paru, zato mi je i smešno kada su mene u današnje vreme neki optužili da sam diler. To je stvarno sumanuto. Ja sam se toliko napatio od te bande idiota. Imao sam ih u malom prstu i stvarno sam ih poznavao u (ne)dušu, i onda sam ga lako odigrao, sa tom malom dozom humora – kaže bane, i dodaje:
– I dan-danas mi ljudi spominju te replike kada me sretnu na ulici, očigledno da je bilo uverljivo. Znate, nas uče da igramo od H do H, od Hamleta do Hitlera. Oni koji pričaju da ne znaju kako da igraju zle ljude, kažem im – znaaate, znate… Zađite malo u sebe, čačkajte malo po sebi, svašta tu može da se nađe.
Zovu ga srpski Čarli Šin, voljen i poročan, svoj i ničiji.
– Jao, pa Čarli Šin je lepši od mene (smeh). Ja sam u pubertetu mislio da ličim na Stinga. Ali već dugo godina smatram da mi je Džef Bridžis alterego, obožavam i Kristofera Vokena. Čarlija Šina volim što je poročan, ali mi nije neki glumački uzor preterano.
Na pitanje da li ga vređa kada kažu da nije iskoristio ni pola svog potencijala i talenta, glumac je rekao:
– Verovatno nisam iskoristio pola svog potencijala, ali sam iskoristio tačno onoliko koliko sam hteo. Naravno, ne mogu više igrati Romea, jer Romeo mora da ima 17-19 godina. Ja imam 61. Dakle, neke sam stvari definitivno propustio u životu da odigram, ali sam odigrao hiljade drugih uloga. Da sam hteo više slave ili para, verovatno bih uložio više energije u svoju karijeru. Malo sam lenj. Ali ne sekiram se nešto previše, miran sam u vezi toga.
Mnogo umetnika je umrlo nedavno, pa i njegov prijatelj, veliki glumac Boris Komnenić, koji ga je i ubedio da upišete FDU. U mladosti se družio sa Milanom Mladenovićem, Sonjom Savić. Na pitanje kakav je njegov odnos prema smrti, gubitku dragih ljudi, odgovara:
– Kao što ste lepo rekli, imao sam divne godine druženja u mladosti sa kreativnim ljudima ovoga grada. Mi smo kao generacija malo udahnuli slobodu i bezbrižnost. Tito je umro 1980. i posle toga još nekih osam godina bilo je zaista uzbudljivo živeti u ovom našem Beogradu. Negde pred kraj 80-ih, počeli su da mi nestaju prijatelji – kaže glumac, i dodaje:
– Neko je preminuo, neko se odselio, otišao što dalje, na Novi Zeland, tako da sam već tada morao da se naviknem na gubitak dragih ljudi, i to je potrajalo evo do danas. Boris mi je otišao sada skoro. Ne mogu to još da prihvatim kao realnost, iako mi je jasno da se više ovde nećemo viđati. Teško mi je da to „svarim“. A što se tiče grupe EKV, to su bili retko talentovani i pametni ljudi i mnogo su tužno završili.
– Jako mi je teško što ih današnji mladi novinari spominju po narkomaniji, a oni su ostavili mnogo važnije stvari iza sebe. Mi smo se družili – muzičari, glumci, slikari, jedan ceo soj ljudi je kružio po gradu. Tada su bile dobre žurke po privatnim mestima, baštama i stanovima, i bila je jedna dobra razmena energije između raznih umetničkih stvaralaca – završava Bane Vidaković.
Foto Printscreen YouTube
Pratite nas i na društvenim mrežama INSTAGRAM i FACEBOOK
Izvor: filmitv.rs/Novosti
