Poslednjih nekoliko godina u karijeri mlade glumice Tijane Maksimović veoma su uspešne. Mada je reč o manjim ulogama, Tijanu smo gledali u velikim “naslovima” – od “Vojne akademije” i “Jugoslovenke” preko “Državnog služenika”, serije “Neki bolji ljudi” do upravo završene prve sezone “Kamiondžija”.
Ipak, rola nemirne i mladalačkim ludilom opijene Žakline Žaklinice Tatalović u mega popularnoj seriji “Igra sudbine” bila joj je sjajna odskočna daska za nove projekte. O tome koliko je publika voli, kao i sve junake “Igre sudbine”, koji su skoro dostigli status nikad zaboravljenih likova kultnih serija poput “Boljeg života” i “Srećnih ljudi”, ne treba ni govoriti. A na početku razgovora za Film i TV mi je pitamo, da li je ikada sanjala da će joj od svih projekata upravo jedna telenovela doneti ovoliku slavu.
– Jako sam zahvalna i srećna zbog prilike koju sam dobila, da igram u ovako dobro ispraćenoj seriji. Nisam očekivala, odnosno nisam ni priželjkivala slavu uopšte, tako da je odgovor – ne. Svakako, format telenovele dugo, ili čak uopšte nije ni bio na našim televizijama, pa nisam ni mogla da pretpostavim da će serija biti ovoliko popularna.
Kako ste ragovali kada ste dobili ponudu da igrate u seriji „Igra sudbine“? Lik Žakline je veoma zanimljiv i kompleksan. Lako ju je zavoleti. Da li i je vas opčinila na „prvi pogled“?
– Jeste, baš na prvi. Odmah mi se dopala ideja njene dualnosti. To da je jedna Žaklina pred majkom a neka potpuno drugačija pred drugima. Svakim danom je volim sve više.
Kakav je osećaj da vam je neko kao ministarka Mileva – majka? Lidija Vukićević je legenda domaće kinematografije. Kako izgleda sarađivati sa njom?
– Lidiju znam, kao i većina ljudi, ne u Srbiji, već u čitavom region – oduvek. Osećaj je divan jer je Lidija divna osoba. Što se anegdota tiče, zanimljivo je da sam sa njenim sinovima išla u osnovnu školu, na Bežanijskoj kosi, a ona sa mojom majkom, isto u osnovnu, ali u Kraljevu. Mali je svet (smeh).
Žaklinu zatičemo na početku opsednutu Aleksom, ali sada se zaljubljuje u Luku. Kako ste je doživeli kao osobu? Da li biste nešto menjali kod nje?
– Žaklina je jedna nezrela, nesnađena devojčica, dobre duše. Ne bih rekla da me nesto plaši kod nje, a ne bih želela ništa ni da menjam. Dopada mi se takva kakva je. Sve to lepo Žarko smišlja i razvija.
Ima li nekih sličnosti između vas i Žakline? U čemu se prepoznajete?
– Nema mnogo sličnosti, ali postoje neke. Recimo, tvrdoglavost odnosno rešenost kada nešto želi(m), da to i ostvari(m).
Svako od nas poželeo bi tetku kao što je Pančeta. Koliko znači jedan takav lik u životu? Imate li nekoga ko je asa bezrezervna podrška u svakom trenutku?
– U liku Pančete sam prepoznala svoju majku, upravo u smislu te bezrezervne podrške i ljubavi koju Pančeta tako velikodušno pruža. Upravo takva je i moja mama. Topla i brižna, i naravno najveća podrška za sve i oduvek.
Znamo da nam ne možete otkriti nešto posebno o novim epizodama, ali ako biste imali priliku da izmaštate neki vaš idealan kraj „Igre sudbine“, kako bi on izgledao?
– Idealan kraj je da je Žaklina srećna i ostvarena, prvenstveno na polju ljubavi. Što se ostalih likova tiče, priželjkujem svakako srećan kraj za sve.
Kao što smo već pomenuli, Žaklina je završila i u Lukinom i u Aleksinom zagrljaju. Da li ste imali tremu od tih famoznih scena poljubaca i sa kim od ove dvojice su vam više klecala kolena (ako uopšte jesu) – Racom ili Pialeom?
– Kolena mi nisu klecala, ali jesam imala tremu, kao što imam pred svaki filmski ili pozorišni poljubac. I Luka i Steva su me zezali zbog toga, pa sam se onda kroz tu njihovu šalu na račun moje nervoze malo opustila. Verujem da će mi vremenom, odnosno sa iskustvom, biti sve lakše kada su te scene u pitanju. Već jeste.
U seriji vidimo zaista jednu široku lepezu likova. Ko od njih vam je srcu najdraži, a ko najzanimljiviji?
– Najdraža mi je Pančeta, a omiljene scene su mi s Bajom i Orlandom. Takođe, izdvojila bih lik Sofije kao jedan od, meni, najinteresantnijih.
„Igri sudbine“ polako se bliži kraj. Imate li već neki plan za dalje, neku novu ulogu u kojoj ćemo vas gledati? Ima li straha od uticaja korone na buduće ponude?
– Počinjem da se bavim predavanjem dikcije. Do sada sam bila saradnik u nastavi na tom predmetu, na fakultetu, a od ovog meseca ću predavati i u jednoj školi glume, tako da će to, pored serije da mi bude fokus. Kada završim “Igru sudbine”, nadam se, naravno, novoj ulozi. Korona je uticala na sve grane društva, u poslovnom aspektu, ali mislim da, što se televizije tiče, uspevamo da se iznesemo sa njom, tako da se ne bojim preterano.