Evrovizija 2021. je zvanično završena. Pobednik ovogodišnjeg takmičenja je grupa Maneskin koja je Italiju predstavljala sa rok pesmom „Zitti E Buoni“, osvojivši 524 poena. Zanimljivo je da je razlika među tri pesme koje su se našle ove godine u vrhu liste najboljih pesama Evrovizije bila minimalna. Sve tri pesme, italijansku, francusku i švajcarsku, međusobno je delilo nekih 20-ak poena što nije tako čest slučaj. Borba je bila neizvesna do samog kraja. Doduše, ne i za naše Uraganke.
Srbija je na ovogodišnjem izboru za pesmu Evrope završila na 15. mestu. Malo iznenađujuće nisko za buru koju je prethodnih dana podigla trojka koju čine Sanja, Ksenija i Ivana. Ono što je nama u regionu delovalo kao pun paket, u očima evrovizijske publike ipak nije bilo dovoljno ne samo za pobedu (kojoj su se neki čak i nadali), već ni za prolazak među prvih 10. A zašto je tako – otkrijte u narednih TOP 5 razloga zbog kojih je Hurricane doživeo debakla.
Iako je smešno čak i pomisliti da bi se ovogodišnji splet plagijata i nastupa pred kojima smo ponekad imali potrebu da rukama prekrijemo oči od sramote, mogao nazvati jakom konkurencijom, činjenica je da grupa Hurricane definitivno jeste imala težak zadatak. Italija je od početka važila za favorita. I za pobedu je u rukavu imala nekoliko ključnih aduta – italijanski jezik na kom bi i telefonski imenik zvučao kao rapsodija komponovana u Raju, bez sumnje zanimljiva pesma (ko nije razumeo ni reč, neka na internetu potraži prevod pesme), i naravno – sirovi rok stajling, uštirkan tako da odgovara oku evrovizijske publike (čitaj – bradavice na izvol’te).
Uz Italiju naše Uraganke trebalo je da oduvaju predstavnike Francuske, Malte, Rusije i neočekivanog Švajcarca čiji je pozdrav orlom voditelju iz Albanije još jednom posvedočio da je Evrovizija iz godine u godinu sve više poprište političkih, a sve manje muzičkih borbi. U takvoj konkurenciji bilo je sasvim očekivano da će naše predstavnice završiti ispod svih očekivanja.
PROMAŠENA PESMA
Mada se domaćoj publici čini da su naša pesma Loco, loco, uz Beyonce stajling i nastup bili odlični, čini se da je takav pristup za ispošćenu evropsku publiku naviklu na kuvan i neslan krompir za svaki obrok, došle kao gurmanska pljeskavica sa mnogo slanine i tucane ljute paprike – ukusno na prvi zalogaj, ali mučno za digestivni trakt sa svakim sledećim. A svi znamo šta ljudi rade sa hranom od koje im je muka – odlože je sa strane i pređu na ono što im više prija. U ovom slučaju, to su bili lagane i neuzbuđujuće pesmičice drugih zemalja na koje su njihove oči i uši već navikle.
Šalu na stranu, ako pogledate dosadašnje uspehe naših takmičara, najveći uspesi postignuti su sa baladama. Možda je to ono što evrovizijska publika očekuje od Srbije, i čega bi naši predstavnici trebalo da se drže ubuduće.
LOBIRANJE
Srbija je ove godine osvojila nekih stotinak poena. Od žirija svega 20, i 80 i kusur od publike. Naša pesma na Youtube imala je posle prvog predstavljanja za prvih sata vremena od postavljanja na zvaničan evrovizijski kanal više od pola miliona pregleda. Više nego sve druge pesme zajedno. Kud se dedoše ti glasovi? I da li je nesrazmera između broja pregleda i broja osvojenih glasova najbolji pokazatelj slabog uticaja srpskog lobija, koji se, kako su pokazale godine za nama presudan za dobar plasman na Evroviziji?
Koliko je on zaista bitan to se najbolje moglo videti baš na primeru predstavnika iz Švajcarske, čiji su albanski koreni još jednom pokrenuli besprekoran lobi mehanizam i doneli mu znatan broj glasova, i umalo pobedu. Još jedna lekcija za Srbiju – u boj se i ne keće ako nisi spreman za njega. Samo oružje i vojska nisu dovoljni ako „diplomatija“ ne odnese pobedu za pregovaračkim stolom.
EVROVIZIJA GUBI SMISAO
Kada je osnovana cilj Evrovizije bio je ujedinjenje u različitosti. Danas je većina predstavnika ujedinjenja tek u pogledu dodvaravanja aktuelnim komercijalnim trendovima, gej lobijima, kiču, šoku i engleskom jeziku. Ako na scenu izađete sa jednim od preostalih 20 pokušaja koji su pokušali da zaliče na nešto već viđeno sasvim je jasno da u moru istih ljudi koji su se okitili tuđm perjem baš i nećete daleko dogurati. Iako su se nama dopale, Uraganke su iskreno Beyonce iz 2005. Prošlo je 16 godina otkako je ova rasna crna mamba prašila svetskim podijumima u sličnom stilu, i zaista nije na odmet poslati nešto malo aktuelnije.
Problem je u tome što je danas zaista teško reći šta je to što bi kupilo publiku Evrovizije. Videli smo da Amazonke definitivno nisu tajni recept. Prema našem mišljenju iskrena emocija uvek jeste. A njih je bilo malo prethodnih godina sa naših prostora. Kad ih je bilo – dobro su se plasirale. Da probamo sa tim?
JASNE PORUKE
Ovogodišnja Evrovizija za pametne je donela jasne i mudre političke poruke. Britanija, koja je napustila Evropsku Uniju završila je na dnu lestvice kao dupla NULA. Istočni blok dobio je BLOK. Srbija je postavljena na svoje mesto, kao i ostatak regiona koji nije dospeo čak ni do predvorja za raspodelu mesta. Svoje lekcije, možda na vreme naučene, dobile su i Mađarska, Turska, Bosna, Crna Gora, Irska… te se na ovogodišnjoj smotri nisu ni pojavili. Evrovizija uprkos svojoj plemenitoj osnovnoj misiji ujedinitelja, očigledno prerasta u javni politički medij, čega mnogi postaju svesni. Učešće na Eurosongu skupa je igra u kojoj mnogi više ne vide smisao. Možda baš kao ni u Evrospkoj Uniji koja je poput takmičenja za Pesmu Evrope počela polako da se usitnjava i kruni.
