Na Sarajevo Film Festivalu sticajem okolnosti boravio sam kraće vreme, video sam samo jednu projekciju i rekao bih da nisam pogrešio u odabiru. Bile su to dve epizode (od ukupno njih deset) nove RTS-ove serije „Nečista krv“, koja će u emitovnje po svoj prilici u decembru, a u međuvremenu je po njoj napravljen celovečernji film „Nečista krv – greh predaka“, koji će se u srpskim bioskopima moći pogledati već sledećeg vikenda – – piše za hrvatski Jutarnji list Nenad Polimac, i nastavlja:
– Obe epizode koje sam gledao režirao je Milutin Petrović, on se dosad fokusirao uglavnom na mikrobudžetne filmove, od kojih je najzanimljiviji njegov prvenac iz 2000. „Zemlja istine, ljubavi i slobode“ (u njemu je igrala i poznata dramaturškinja Biljana Srbljanović), pa me zanimalo kako se filmadžija takvog profila snašao u skupim produkcijama.
„Nečista krv“ to zaista jeste, poznati roman Borisava Stankovića odigrava se u Vranju 19. veka, pa je scenograf Milenko Jeremić napravio repliku takvih lokacija kod Ripnja podno Avale, a snimalo se skoro tri meseca. Petrović je, naravno, imao koreditelja, Goran Stanković potpisao je poslednjih pet epizoda serije, međutim, ono što sam gledao bio je njegov rad, i to prilično impresivan – piše autor teksta, i dodaje:
– I ne samo to, on je pronašao i davno izgubljen scenario veterana jugoslovenske kinematografije Vojislava Nanovića, i to upravo za televizijsku seriju, koja je trebalo da se snima osamdesetih godina (navodno je Živojin Pavlović trebalo da bude reditelj), ali od toga nije bilo ništa. Slučajno ili ne, Petrović je u svojoj „Zemlji istine, ljubavi i slobode“ koristio inserte iz velikog Nanovićeva uspeha „Čudotvorni mač“ (1950.), tako da se krug na neobičan način zatvorio.
Serija će sigurno izazvati veliko interesovanje, jer toliko seksa u nekom televizijskom proizvodu iz regiona još nikad nije viđeno. Nanovićev scenario koristio je motive i iz drugih Stankovićevih pripovedaka, romana i pozorišnih komada, pa radnja počinje mnogo pre nego ona u „Nečistoj krvi“, tako da je više i ženskih likova. Jedan od njih tumači Katarina Radivojević, junakinja najgledanijeg srpskog filma, „Zone Zamfirove“. Ona igra Conu, sestru gazde hadži Trifuna (Dragan Bjelogrlić), udovica je ali i sposobna poslovna žena, pa menja muškarce kako joj se prohte – piše Polimac, i nastavlja:
– Dok seksualno iskorišćava svog mladog ljubavnika, gledaocu malo šta promakne od njene erotske privlačnosti, na šta dosad baš nismo navikli (osim u ruskom filmu „Morfijum“ Alekseja Balabanova). Udovica je i Tašana (izuzetno lepa Anđela Jovanović), koja trpi zbog nametnute korote nakon smrti jednog od Trifunovih sinova, međutim čim joj se ukaže prilika, pokazuje svoje čari i pati za svojom nekadašnjom ljubavlju, vladikom Mironom (Dejan Bućin).
– Stojna (Teodora Dragićević) je sluškinja, ona voli Trifunovog sina Mitu (Marko Grabež) i predaje mu svoju nevinost u sceni koja gotovo ništa ne izostavlja – dodaje autor.
– Vranje je u tom razdoblju bilo pod turskom vlašću, epoha je precizno evocirana, a trvenja Turaka i Srba okrutna su i povremeno neočekivana. Srpski tinejdžeri seku vratove turskim zvaničnicima, vojnici pucaju u narod kad im se za to ukaže prilika, a to smenjivanje seksa i nasilja ne dozvoljava gledaocu da predahne – piše Polimac, i nastavlja:
– U to doba turska vlast je već oslabila, Vranje je njihova severna provincija, pa bogatim srpskim trgovcima kao što je hadži Trifun dozvoljavaju ono što se pre smatralo nezamislivim: da nabave zvono za svoj manastir. Vera je dodatni element koji uslojava taj vrtlog akcije i strasti, dovoljan razlog da ova verzija radikalno odudara od ranijih ekranizacija „Nečiste krvi“, one iz 1948. (ta se zvala „Sofka“, po glavnoj junakinji) s Verom Gregović i u režiji Radoša Novakovića, te one iz 1996., s Radetom Šerbedžijom i Majom Stojanović.
– Nakon gledanja prve dve epizode nameće se pitanje zašto Hrvatska televizija ne pokuša nešto slično. Imamo impresivnu književnu baštinu u kojoj ne nedostaje ostvarenja koja bi modernom interpretacijom mogla ispasti vrlo provokativna, nužno je jedino ono što je u drugom planu gurnuti u prvi. Imamo čak i reditelja koje bi tako nešto moglo itekako zanimati. Ako se nešto tako već ne radi, nema druge nego pričekati redovni početak emitovanja „Nečiste krvi“ – privodi kraju tekst autor, i dodaje:
– Ne bi škodilo tu seriju odmah otkupiti za redovno emitovanje, međutim ako HRT nije zainteresovan, možemo se zadovoljiti i kablovskom televizijom, na kojoj ionako redovno pratimo srpske serije. Možda se tada dosetimo koncepta koji je u nas trebalo da zaživi mnogo ranije.
Foto Promo
Pratite nas i na društvenim mrežama INSTAGRAM i FACEBOOK
Izvor: filmitv.rs/Jutarnji.hr
