TV vikend na RTS (PET, GRUDI, Kralj Petar, Igraj za zavičaj) – Jedna Gala Videnović ne čini proleće!
Vikend za nama, pre svega, doneo nam je prve naznake proleća. Lepo vreme iskoristili smo za uživanje u prirodi, ali nismo zapostavili ni dinamičan TV raspored koji je ovog vikenda bio bogatiji nego obično. Nacionalni javni servis u subotu i nedelju podario nam je četiri velike premijere, a takvu ponudu uvek treba ispoštovati. Pet, Grudi, […]
Vikend za nama, pre svega, doneo nam je prve naznake proleća. Lepo vreme iskoristili smo za uživanje u prirodi, ali nismo zapostavili ni dinamičan TV raspored koji je ovog vikenda bio bogatiji nego obično. Nacionalni javni servis u subotu i nedelju podario nam je četiri velike premijere, a takvu ponudu uvek treba ispoštovati. Pet, Grudi, Kralj PetarPrvi i Igraj za zavičaj četiri su naslova kojima je RTS obeležio vikend za nama. Pogledali smo sva četiri i evo utisaka…
PET
Dobar televizijski triler već dugo nedostaje na našem TV nebu. Ubice mog oca pokušale su da popune tu prazninu, ali ono što odlikuje sve naše pokušaje u ovom žanru jeste neskrivena sklonost ka imitiranju već viđenog na zapadu. Takav pristup na kraju obično daje krimi hibride koji su u najmanju ruku čudni. Najpre ćete ih prepoznati prema tri detalja – gluma deluje gore nego u najlošijim karton sapunicama meksičke Televise, rečenice koje glumci izgovaraju zvuče prirodno poput britanske kraljice na šabačkoj Čivijadi dok u šatoru u kom nastup Vendi poručuje čaj u 5, i za kraj – prazan hod, taj besmislen prazan hod na koji naši scenaristi, producenti i režiseri troše dragoceno vreme i kadrove.
Ukratko, to bi bio utisak i o epizodi serije PET koju smo sa velikom nadom, ali i minimalnim očekivanjima pogledali u subotu na RTS 1 od 20.05. Ukupna ocena je da bi našim TV magovima trebalo još mnogo iskustva da bi ponudili ozbiljan projekat kojim bi mogli da započnu revoluciju u krimi žanru koja u svetu već dugo traje. Najveći problem je kao i uvek kvalitetan scenario koji je i ovog puta izostao. Zbog toga nam je serija PET uz veoma konfuzno nastojanje ekipe ove serije da u jednu epizodu stavi apsolutno sve što se moglo staviti pre delovala kao zbornik trejlera za ono što nas očekuje, nego zaokružena priča koja nam je ponudila zlatni trio svakog krimića – krv, seks i moć. Umesto krvi dobili smo telefonsko obaveštenje da je ubijen neko sa kim nismo ostvarili nikakvu dublju povezanost da bi nas uopšte zanimalo što je ubijen. Od seksa smo dobili parenje kornjača na TV-u, a moć se izgubila u dijalozima zbog kojih smo se uglavnom pokrivali jastukom „dok ne prođu“.
Sveukupan utisak – jedna Gala Videnović ne čini proleće. Bilo je ovo loše TV iskustvo. Nadamo se da kritike neko čita…
Grudi
U istom maniru je veče tog 9. marta i nastavljeno. Za nijansu kvalitetnije. Nešto snažnija, „internacionalna“ (ponovo ujedinjena SHS) glumačka ekipa donela nam je angažovan serijal (odajemo priznanje na originalnosti) koji za cilj ima da nas podseti da je život dragocen i prolazan.
Prva od četiri epizode u tome je uspela, ali samo činjenicom da je tema suviše važna da bi bila zanemarena. Zbog toga Grudima ne možemo dati negativnu ocenu niti loše kritike jer podržavamo svaki sličan gest. Zdravlje i osvešćivanje naroda, ako treba i na regionalnom nivou, da svojevoljno srljamo u sopstvenu propast i sami sebi potpisujemo smrtnu presudu pogrešnim izborima veliki je potencijal koji nosi serija Grudi. Naravno da će naši scenaristi, producenti, režiseri i glumci dati sve od sebe da pokvare zamišljenu ideju, ali utisak posle prve odgledane epizode, ipak bi bio da su srećom – slabiji od života! Jer život je poruka Grudi. I zbog toga podržavamo ovaj RTS-ov kolaboracionistički projekat i držimo fige za drugu epizodu.
Kralj Petar Prvi – serija
Produkcijski kvalitetno, glumački sasvim zadovoljavajuće, režiserski drugačije, istorijski… (tu procenu ostavljamo vama). Serija Petra i Lazara Ristovskog o jednom od najvažnijih kraljeva u istoriji srpskog naroda ovog vikenda bila je najozbiljniji TV projekat koji nam je ponudio RTS. Ono što bismo ocenili kao najveću odliku serijala jeste neskrivena ambicija da se napravi nešto što će gledaocima ostati u amanet. Kako sa bogatom paletom naših državnih uređenja baš i nismo na ti, seriju smo doživeli kao istorijski vodič kroz lik i delo Kralja Petra. Oni koji bolje barataju činjenicama i znanjem o njegovoj vladavini biće kompetentniji u iznošenju suda da li je serija ispoštovala ili ne faktografiju. Sa naše tačke gledišta, Ristovski tandem uspeo je u nekoliko scena verodostojno da nam dočara prirodu našeg naroda. Najbolje se ogleda u sitnim interesima, lažnom junaštvu koje bi se pre moglo nazvati licemerjem i sklonosti ka poltronstvu (kao i uvek) nesagledivih srazmera. I na tome Kralju Petru – sve pohvale.
Poneki kadrovi su bili bespotrebno dugi, muzika kao u spageti vesternima, ali kad se sve sabere, serija Kralj Petar ima šta da ponudi jer govori o narodu i temama čiji su koreni na Balkanu. Ne stidi se toga odakle potiče, iako zbog svega što govori o našoj istoriji čini da se sami stidimo sebe. U svakom slučaju – Kralj dobija prelaznu ocenu.
Kviz – Igraj za zavičaj!
Naši producenti uvek imaju jedan isti problem. Ne shvataju najvažniju lekciju TV industrije. Jednostavno pobeđuje. Komplikovano kod gledalaca izaziva duboke šokove i otupelost iz koje je veoma teško povratiti se. Kviz Igraj za zavičaj, očigledno osmišljen kao megalomanska kombinacija Muzičke slagalice, Žikine Šarenice i Srbije danas uvijena u ruho klasičnog novogodišnjeg programa RTS-a, sa Šarencem i Perićem u voditeljskim rolama, mnogima će, sigurno smo, biti predmet obožavanja narednih nedelja, ali za nas je bila sredstvo za teror nad sivim ćelijama već dovoljno izmučenim onim što smo od subote imali priliku da vidimo na Javnom servisu.
Pobedu, kada je reč o kvizu Igraj za zavičaj, odnela je suluda igra Asocijacija. Kada u 21. veku na majicama statista imate natpise termina koji takmičare vode do ključnog rešenja, a ceo proces se odvija tako što statisti te termine otkrivaju i skrivaju otkopčavanjem i zakoščavanjem dukserice, ne možete se, a ne zapitati ŠTA JA OVO GLEDAM. Da ne kažemo – šta ja ovo plaćam.
